Sutra je Sveta Petka, veliki praznik i crveno slovo: Čim ustanete treba da ispoštujete OVAJ OBIČAJ - veruje se da donosi zdravlje i blagostanje

Na sutrašnji dan se upokojila Prepodobna mati Paraskeva, u narodu čuvena kao sveta Petka, velika zaštitnica žena, siromašnih i bolesnih.

Mnogobrojni vernici svetu Petku obeležavaju kao krsnu slavu, dok je drugu poštuju obeležavajući ovaj dan kao preslavu. Mnogi vernici na ovaj veliki praznik je prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Petkovicu. Potom popiju vodu sakupljenu sa izvora uz manastire posvećene njoj. Ovom vodom u ponoć treba ugasiti i sveću koja se taj dan, drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave, jer ima svojstvo zaštitnika.

Baš zato što je Sveta Petka toliko cenjena postoje običaji i verovanja za ovu svetiteljku koje bi valjalo ispoštovati.

 Narodna verovanja i običaji

Narodna verovanja kažu da se ne smeju raditi teži poslovi - da se pere veš, da se šije, mesi, čisti, kako u kući tako i napolju. Ovo važi za sve, a posebno za žene.

Veruje se da se na Svetu Petku dešavaju čuda. Zato ljudi sa zdravstvenim problemima čekaju ovaj praznik verujući da će im svetiteljka pomoći.

Prema nekom starom običaju, mlade devojke treba da naberu cveće kojim će ukrasiti dom da bi u njemu vladali harmonija, ljubav i mir. Veruje se takođe da na ovaj praznik devojčicama treba obući nove haljinice da bi ih u narednoj godini pratila radost.

Legenda kaže da je izvor nastao kao izraz zahvalnosti oca, zbog čudesnog izlečenja svoje bolesne kćeri. Nekada davno baš ovom trasom, vodio je put od Ostružnice do Beograda. Bogati i ugledni ostružnički trgovac ovim putem često je svoju kćer, slepu od rođenja vodio kod lekara u prestonicu. Na jednom od takvih proputovanja, zastali su pored izvora malo da se okrepe, umiju i popiju malo hladne izvorske vode. Sledeće jutro, posle buđenja kroz plač, devojčica je uzviknula da vidi svetlost. Tu noć u snu trgovcu se javila Sveta Petka. Kao znak zahvalnosti, na tom mestu bogati trgovac je uredio izvor i postavio mermernu ikonu Svete Petke.

Prema predanju, čudotvorni izvori Svete Petke nastali su prilikom prenošenja njenih svetih moštiju, iz Carigrada, preko Srbije, dalje putem za Rumuniju do grada Jaši.

Na svim mestima gde je povorka zastajala da prenoći, nastajao je čudotvorni izvor sa svetom i lekovitom vodom.

Obeležavanje krsne slave 

Mnogima je Sveta Petka krsna slava. Tada njeno ime domaćini prizivaju u pomoć, paleći tamjan i zalivajući slavski hleb crvenim vinom, pominjući u molitvama Svetu Petku. Potom popiju vodu, sakupljenu s izvora uz manastire posvećene Svetoj Petki. Ta se voda naziva adžijazma. Njome u ponoć treba ugasiti i sveću koja se drži upaljena 24 sata. Sveća se čuva do sledeće slave jer ima svojstvo zaštitnika.

Od slavskog kolača domaćica ili žena-gost koja je prva stigla treba da sačuva mrve. Posle ponoći mrve valja posuti po tavanu kuće (ko je ima) ili pod krevete. Snovi koji se te noći sanjaju biće proročki, tvrdi tradicija. Veruje se da će devojke koje sačuvaju mrvice pošto su pojele parčence hleba namenjenog Svetoj Petki te noći videti i svoju sudbinu i budućeg muža u snu.

Uveče se izgovara molitva, to čini domaćin kuće, a žene i deca se samo tri puta prekrste. Posle molitve se spava.