Slavimo SVETOG TRIFUNA, dan kada zima počne polako da se povlači: Evo šta treba da uradi svaki domaćin za napredak porodice

Svaki Srbin itekako zna da se 14. februara slavi Sveti Trifun, zaštitnik vinara i vinograda. Običaj nalaže da ovog dana svaki domaćin izađe u dvorište ili vinograd i oreže par čokota loze. To znači da će godina biti rodna, a porodica srećna i zbrinuta.

Pojedine porodice Svetog Trifuna slave kao svoju krsnu slavu, dok je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom.

Pošto ove godine zadušnice padaju baš u isti dan kad i Sveti Trifun, oni koji ne slave slavu ovaj dan će izaći na groblje i upaliti sveće.

Ko je bio Sveti Trifun?

Sveti Trifun je živeo u 3. veku nove ere u Maloj Aziji. Legenda kaže da je imao dar lečenja i da je njime uspeo da “od zlog duha” izlečio ćerku rimskog cara Gordija. Bogate carske darove Trifun je razdelio siromašnima i do kraja života živeo kao skromni čuvar gusaka.

Nakon smrti cara Gordija, u vreme velikog progona, odbio je da se odrekne Hrista zbog čega je ubijen 250. godine i to baš 14. februara.

Svetog Trifuna u Srbiji najviše obeležavaju vinogradari jer se veruje da će im on zaštititi vinovu lozu od svih insekata i bolesti. Zapisi o ovome pronalaze se još u 16. veku što govori o dugotrajnosti ove tradicije u našoj zemlji.

Vinogradari kažu da “valja” da se na današnji praznik poreže barem jedan čokot vinove loze i zalije vinom – da godina bude rodna, a od jeseni vino slatko. Zbog ovog običaja, u istočnoj Srbiji Svetog Trifuna zovu i Orezač ili Zarizoj.

Običaji širom Srbije za Svetog Trifuna

U mnogim vinogradarskim krajevima Svetog Trifuna slave i oni kojima on nije krsna slava, ponegde i zajedno, pa se na gradski ili seoski trg donosi loza koja se zaliva vinom i priređuje se zajednička gozba. Domaćin ili podrumar se svake godine menja, a trpeza bi trebalo da bude što mrsnija i što raznovrsnija.

Iako crkva ne voli naročito ovaj običaj i do danas se ponegde održala praksa gatanja na dan Svetog Trifuna. Gleda se u nebo, pa ako je vedro kaže se: “Na Trišindan vedro, biće suše”. Ako se oblazi nadviju nad Srbijom narod veli: “Pašće kiša o Triši, biće rodno”.

Veruje se da posle ovog dana zima polako počinje da popušta – to Sveti Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i sneg počne da se topi.

Sveti Trifun slavi se kao krsna slava, a naročito među gostioničarima. Stari običaj kaže da kafedžije, ako žele da im posao dobro ide i naredne godine, ovog dana nijednom gostu ne smeju da naplate vino.