Danas je SVETI JOVAN KRSTITELJ: Ovo su običaji koje treba ispoštovati - JEDNU STVAR nikako ne smete uzimati u ruke

Sveti Jovan Krstitelj jer je, po verskom učenju, krstio Isusa Hrista, a Preteča zato što je najavljivao Hristov dolazak. Slavi se dan nakon Bogojavljenja, praznika Isusovog krštenja, a dva dana nakon Krstovdana. Ovaj praznik je u narodu poznat i kao Jovanjdan.

Prema crkvenim spisima, među ličnostima jevanđelskim, koje okružavaju Spasitelja, ličnost Jovana Krstitelja zauzima sasvim zasebno mesto, kako po načinu svoga dolaska u svet, tako i po načinu života u svetu, i po ulozi krštavanja ljudi za pokajanje i krštenja Mesije, i tako najzad po svome tragičnom izlasku iz ovog života.

On je u reci Jordanu krštavao svakoga ko se pokajao, a za svetog Jovana vezuje se i rečenica: „Volite jedan drugog“, što je jedno od glavnih načela hrišćanstva sačuvano do današnjih dana. Živeo je jednostavno i asketski, hraneći se insektima i medom divljih pčela, a odevao se u haljinu od kamilje dlake.

Predanje kaže da je Sveti Jovan pogubljen po naređenju cara Iroda, a da je njegovu glavu od cara, na nagovor majke, carice Irodijade, zatražila Saloma. Zanesen Salominom igrom, car Irod je naredio da Jovan Krstitelj bude pogubljen odsecanjem glave. Ovom događaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja.

Veruje se da su roditelji Svetog Jovana bili starci, kada su od Boga izmolili dete koje je kasnje poslužilo svetoj tajni krštenja. Sveti Jovan je bio veliki prorok i propovednik, a veći deo života proveo je u pustinji.

Običaji i verovanja na Svetog Jovana

Za ovu slavu vezuje se običaj pranja ikone. Običaj pranja ikona podrazumevao je da se na današnji dan ikone iznose iz kuće posle jutrenja na reku, ili bunar i da se umivaju. Ikone su se brisale krpom koja je pokvašena u vodi.

Mada je običaj odavno nestao, tada se verovalo se da će onoga ko ne umije ikonu stići kazna, te da će mu se te godine oduzeti ruke i noge. Na svetog Jovana vernici, po mogućstvu, u ruke ne uzimaju nož, u znak sećanja na stradanje Jovanovo.

Narodni običaji kažu da danas žene nikako ne treba da diraju pletivo, makaze niti igle "da im miševi ne bi grizli veš". S druge strane, danas je idealan dan za polazak na put, ukoliko ste ga planirali, jer ćete imati zaštitu ovog sveca.

U narodu postoji običaj da se ljudi na ovaj dan bratime i kume, jer se Jovan smatra uzorom karaktera i poštenja. Na današnji dan se ne jede se i ne pije ništa što je crveno, jer boja simbolizuje nevino prolivenu svetiteljevu krv. 

Veruje se da Sveti Jovan stoji na strugi Jovanovoj tj. na ulazu u zagrobni život i propušta duše umrlih. Smatra se zaštitnikom pevača, muzičara, krojača, kožara, krznara, vunara, remenara, gostioničara, nožara, brusača, zatvorenika, osuđenih na smrt, uzgajivača ptica, obolelih od epilepsije, Malte, Jordana i velikog broja gradova širom sveta.