Psiholozi otkrivaju 5 LOŠIH NAVIKA koje polako UNIŠTAVAJU INTELIGENCIJU: Zbog toga svi mogu da vas obrlate

Ovaj koncept manje mari za apstraktne brojeve, a u potpunosti se fokusira na ono što zaista izvlačimo iz svog mozga. To je praktična mešavina kognitivnih performansi, izvršne funkcije, fluidne inteligencije i stvarne primene inteligencije, što bi Sternberg nazvao „uspešna inteligencija“.

Samodestruktivno ponašanje nije ništa novo, a usmeravanje ka pametnijim navikama počinje imenovanjem onoga što nas koči. „Psychology Today“ navodi najčešće mentalne greške koje nas sprečavaju da budemo najbolja verzija sebe.

Ne tretiramo mozak kao mišić koji treba trenirati

Daleko najštetnija navika je odnos prema mozgu kao da je fiksna i nepromenljiva stvar. Psiholozi to nazivaju „teorijom entiteta“ inteligencije, što je prosto verovanje da su sposobnosti urođene i nepromenljive. Efikasnija alternativa je „inkrementalni“ ili razvojno orijentisan pogled, koji inteligenciju tretira kao nešto što se može izgraditi kroz trud i strategiju.

Jedno od upečatljivih istraživanja sproveli su Blekvel i saradnici, koji su srednjoškolcima objasnili da inteligencija može da raste poput mišića. Tokom godine ti učenici su postepeno popravljali rezultate iz matematike, dok su vršnjaci sa uverenjem da je sposobnost fiksna ostali na istom nivou. Isti mozgovi suočili su se sa istim gradivom, a jedina razlika bila je u tome kako su „govorili“ sami sebi o sopstvenom potencijalu.

Fascinantno je da unutrašnji skript koji ponavljamo može doslovno da promeni tok naših rezultata. Upravo to čini još tužnijim činjenicu da se mnogi i dalje ponašaju kao da im je mentalni plafon zapečaćen, iako su vrata ka napretku širom otvorena, samo ih ne primećujemo.

Lišavamo mozak sna koji mu je potreban

Decenije istraživanja pokazuju da je san mnogo više od običnog odmora ili večernjeg „brojanja ovaca“. On ima duboku evolutivnu ulogu i prisutan je čak i kod najjednostavnijih živih bića, poput prevrnute meduze (Cassiopea), koja spava iako uopšte nema mozak.

Za nas, san je trenutak kada mozak vežba, popravlja i reorganizuje ono što je tokom dana naučio. Ako ga preskočimo, performanse opadaju u merljivim parametrima: izvršne funkcije slabe, a donošenje odluka postaje nesigurno.

U jednoj EEG studiji, Zing i saradnici su otkrili da 24 sata bez sna značajno povećavaju latentnost i vreme reakcije, što je jasan pokazatelj kognitivnog pada. Druga istraživanja pokazuju da čak i blaga noćna restrikcija sna narušava pažnju, radnu memoriju, raspoloženje i procenu. Nije iznenađujuće da je san ključan za dobrobit tolikog broja vrsta. Naši mozgovi podešeni su na ritmove unutrašnjeg sata i bilo bi nam mnogo bolje da živimo u skladu s njim.

Pijemo alkohol

Alkohol je možda najjasniji oblik samosabotaže. Svako ko je popio više od čaše vina zna kako se razmišljanje menja pod uticajem alkohola, ali šteta ide dublje nego što obično očekujemo.

Nedavna istraživanja Justa i saradnika pokazuju da konzumiranje osam ili više alkoholnih pića nedeljno vodi ka jasnim znacima oštećenja mozga. U velikoj autopsijskoj studiji na 1.781 osobi, kod teških alkoholičara zabeležen je 133% veći rizik od vaskularnih lezija na mozgu, poput hijalinske arterioloskleroze. Čak su i bivši alkoholičari imali 89% veću verovatnoću za ove lezije u poređenju sa onima koji ne konzumiraju alkohol. Tau proteini, obeležja Alchajmerove bolesti, bili su 41% češći kod alkoholičara i 31% češći kod bivših alkoholičara.

Dakle, čini se da čak i umereno pijenje može dugoročno narušiti vašu kognitivnu prednost. Ako vam je stalo do mentalne bistrine i dugovečnosti, smanjenje alkohola ili makar razmišljanje o tome šta dobijate, a šta gubite može biti jedna od najpametnijih odluka.

Ne dajemo mozgu strukturu

Mozak najbolje funkcioniše uz strukturu, svrhu i rokove. Bez njih postajemo rasuti, a time sami sabotiramo svaku iskru kreativnosti.

Studija Rinaldija i saradnika iz 2021. pokazala je da studenti koji su prijavljivali viši nivo odlaganja obaveza imaju i merljive smetnje u izvršnim funkcijama, što je potvrđeno neuropsihološkim testovima. To je bolan dokaz za sve nas koji se borimo s odlaganjem obaveza i naglašava da čak i najsjajnijim misliocima treba disciplina i struktura kako bi dostigli pun kapacitet.

Prazno platno može biti inspiracija, ali uporna realizacija zahteva kontinuitet i rokove. Ostavite sebi otvorene „linije“ koje ćete nastaviti sutra, tako da vaš mozak nastavi u hodu, umesto da se svakog jutra suočava s prazninom.

Mozak u lošem društvu

Na kraju, ponekad svoj mozak ostavljamo u najgorem mogućem društvu. To je mentalni ekvivalent držanja bombona na stolu dok ste na dijeti: možda ćete odoleti neko vreme, ali na kraju ćete popustiti. Isto važi i za um. Ako ga izložimo stalnom dotoku loših sadržaja, tračeva, besa i distrakcija niskog kvaliteta, neminovno će se prilagoditi naniže.

Kontekst ima ogroman značaj za to čime se naš mozak bavi. Na primer, istraživanja u razvojnoj psihologiji pokazuju da se čak i emocije šire kroz društvene mreže. U jednoj longitudinalnoj analizi, raspoloženja tinejdžera postajala su vremenom sličnija onima iz njihove grupe vršnjaka, pri čemu se negativna raspoloženja širila posebno brzo (Eyre, House, Hill & Griffiths, 2017). Drugim rečima, vaša mentalna osnova tiho se pomera da bi se uskladila s „dijetom emocija“ koju unosite.

Šta je zajedničko lošim navikama za mozak?

Ako sagledamo širu sliku, videćemo da svih ovih pet zamki ima isti koren: cvetaju u odsustvu samosvesti. Bez uvida u ono što se dešava u našem umu, osuđeni smo da ih ponavljamo na autopilotu, bez kraja. Iako sama svest neće rešiti problem, ona je jedino mesto odakle možemo početi.

Kada imenujemo navike koje otupljuju našu oštrinu, tada počinje pravi posao. Bilo da se radi o zaštiti sna, pažljivom izboru društva, postavljanju rokova ili promeni načina na koji razgovaramo sami sa sobom o sopstvenoj inteligenciji, svaka od tih odluka je moćan alat za usmeravanje mozga ka njegovom najboljem radu, prenosi Nova.