Danas je OGNJENA MARIJA svetiteljka čijeg se gneva mnogi vernici plaše: Evo šta nikako ne smete raditi

Danas je praznik koji se ne zaboravlja, praznik zbog kog se u mnogim krajevima Srbije ni kapija ne otvara, a u selima kao rukom preseče – sve stane. Ne radi se, ne izlazi na njivu, žene ne peru, ne kuvaju, ne šiju, ne kupaju decu u reci. Zašto? Jer dolazi Ognjena Marija – sveta velikomučenica Marina, čije ime vekovima odzvanja u narodu sa poštovanjem, ali i sa strahom.

Iako nije označen crvenim slovom, dan Svete Marine, 30. jul, jedan je od najvažnijih letnjih praznika u srpskom pravoslavnom kalendaru. Veruje se da ona kažnjava ognjem sve one koji se drzne da rade na njen dan. Nije redak slučaj da ljudi i danas u šapatima prepričavaju priče iz sela – kako je nekome izgorela štala jer je mlada snaja htela da razveže veš. Ili kako je grom udario u seno jer je deda ipak izašao da vidi letinu. A narod odavno kaže – „Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je u rod i u zdravlje.”

Mučenica koja nije pristala da se odrekne vere

Sveta Marina rođena je krajem trećeg veka u Antiohiji, današnjoj Turskoj, u vreme kada je car Dioklecijan brutalno progonio hrišćane. Bila je ćerka mnogobožačkog sveštenika, ali su joj prve reči o Hristu šapatom prenete – od žene koja ju je dojila. Već u 12. godini krstila se, a u 16. je prošla kroz mučenja koja bi malo ko izdržao. Nije pristala ni da se uda za rimskog namesnika, ni da se odrekne Hrista.

Zbog toga je bičevana, spaljivana, bacana u vodu, zatvarana u tamnicu – ali su njene rane čudesno zaceljivale, a vera ostajala čista. Predanje kaže da je pobedila i samog đavola koji joj se ukazao u obliku zmaja – probola ga je krstom i izašla nepovređena. Na kraju je pogubljena mačem, a u trenutku njene smrti, 15.000 ljudi se obratilo hrišćanstvu.

Njena sveta ruka čuva se u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, dok se deo moštiju nalazi iznad Ohridskog jezera, u manastiru Svete Marine – mestu koje posećuju i hrišćani i muslimani.

U narodu poznata kao Ognjena – zašto?

U srpskom predanju Sveta Marina je sestra Svetog Ilije. Kažu da mu skriva kad je njegov dan, da ne bi iz prevelike sreće udario gromom po svetu. Ali i ona sama, ognjem i plamenom kažnjava sve koji ne poštuju praznik. Zato je narod prozva Ognjena Marija.

Na ikonama je prikazana sa palmom i krstom, često sa zmajem pod nogama, a ponekad i sa kućama u plamenu iza sebe. Vatrom, simbolom očišćenja i osvete, svetiteljka čuva red i poštovanje. I zato, baš na njen dan, narod veruje da „ni konac u iglu ne valja udenuti“.

U nekim krajevima Srbije veruje se i da ako tog dana izbije vatra, ne sme se gasiti – jer to je njeno upozorenje. Ako grmi, to je loš znak – može doneti bolest, sušu, siromaštvo. Takođe, veruje se da se na ovaj dan ne valja kupati u rekama i jezerima jer su mnoga utapanja zabeležena baš 30. jula, prenosi Ona.

Običaji koje narod poštuje vekovima

Na Ognjenu Mariju ne sme se raditi – ni u kući, ni na polju.
Žene tog dana ne kuvaju, ne šiju, ne peru.
U nekim mestima ne iznose đubre, ne čisti se kuća.
Ne treba da se kupa ni u rekama, ni u jezerima – posebno deca.
Ako čujete grom – pomolite se jer grmljavina na ovaj dan donosi loš znak.
Ne sme se prekidati ono što je započeto – ako krene vatra, ne gasi se.
Posebno se moli za zdravlje bolesnih, jer se veruje da Marija čuje one koji pate.