Na OVOM ostrvu u komšiluku ŽIVI SAMO JEDAN ČOVEK, a nekada je bio poznat po "BELOM ZLATU"

Ovaj mali kameniti dragulj, koji su hladne zime s vremenom gotovo potpuno ispraznile od stalnih stanovnika, duboko je upisan u detinjstva i sećanja Korčulana. Čak i danas, Vrnik odiše duhom prošlih vekova, koji se prepliće sa pogledima na Pelješki kanal i predivnim plažama.

Poznat po svom "belom zlatu", vrničkom kamenu, ovo ostrvo u Hrvatskoj je othranilo generacije još od antičkog doba. Stara predanja govore kako je čak i rimski car Dioklecijan slao osuđenike na prinudni rad u vrničke kamenolome, gde se kamen vadio ručno, pažljivo se obrađivao i potom ukrcavao na brodove, koji su ga nosili ka Dubrovniku i Veneciji.

Najpoznatiji kamenolom Korčule nalazi se upravo na Vrniku, a odavde je vadio kvalitetan vapnenac koji je završavao širom sveta. Nije neobično čuti da su od ovog kamena izgrađeni i veličanstvena Aja Sofija u Istanbulu, Bela kuća u Vašingtonu, ali i sjajni Stradun u srcu Dubrovnika. Osim ovih svetskih čuda, vrnički kamen bio je materijal izbora i za najlepše javne zgrade i raskošne privatne kuće u dalmatinskim gradovima poput Dubrovnika i Hvara.

Tradicionalno klesarstvo i umetnost obrade kamena proslavili su mnoga imena, među kojima se posebno izdvaja veliki vajar Fran Kršinić. Njegovo ime i rad svedoče o vezi između Korčule i ovog kamenog blaga, ali i o umeću koje je vekovima prenošeno sa generacije na generaciju.

U želji da sačuvaju lepotu ostrva, mehanizacija je zabranjena na Vrniku još sredinom šezdesetih godina prošlog veka. Ipak, tragovi prošlih vremena i danas su vidljivi na svakom koraku. Kave, stari ostrvski kamenolomi, i dalje ulivaju strahopoštovanje. Isklesane litice visoke desetak metara, kanjoni i podzemni hodnici podsećaju na dane kada je kamen bio glavni izvor života i ponosa ostrvljana.

Kako su godine prolazile, hladne zime su postale prejake za većinu stanovnika, pa je danas na ostrvu ostao samo jedan poslednji stanovnik. Turistička zajednica Korčule navodi da je još šest ljudi zvanično prijavljeno, ali više ne žive na Vrniku. Ako želite da osetite duh ovog posebnog mesta, tokom letnjih meseci brodići svakodnevno prevoze posetioce do ostrva. Tako možete, makar na kratko, postati deo priče koja se ovde piše vekovima, prenosi Blic Žena.