Zašto su toplotni talasi sve opasniji i kako se zaštititi?

Procenjuje se da vrućine svake godine uzrokuju smrt oko pola miliona ljudi. To je više nego što godišnje pogine u ratovima ili terorističkim napadima, ali ipak manje od broja žrtava saobraćajnih nesreća ili zagađenja vazduha. Uprkos tome, toplota se retko navodi kao direktan uzrok smrti. Razlog je taj što ekstremne temperature najčešće deluju posredno, pogoršavaju postojeće bolesti srca, pluća i bubrega, što dovodi do prevremene smrti.

Kako toplotni talasi utiču na zdravlje?

Visoke temperature predstavljaju veliki stres za ljudski organizam. Kada su dani prevrući, a noći nedovoljno hladne za oporavak, srce i bubrezi rade pojačano kako bi rashladili telo. Osim toga, toplotni talasi povećavaju broj nesreća, zagađenje vazduha, rizik od požara i učestalost nestanka struje, što dodatno opterećuje zdravstveni sistem.

Najveći rizik imaju oni koji moraju boraviti na otvorenom, građevinski radnici, poljoprivrednici i beskućnici. Ali, većinu žrtava čine starije osobe i hronični bolesnici. Žene su takođe podložnije smrtnosti povezanoj s vrućinama nego muškarci, a siromašniji ljudi, koji sebi ne mogu priuštiti klimatizaciju ili žive u loše izolovanim stanovima, posebno su ranjivi.

Zašto vlaga pogoršava osećaj vrućine?

Znojenje je glavni mehanizam kojim se telo hladi, ali pri visokoj vlažnosti vazduh je zasićen vlagom pa se znoj ne isparava s kože. To dodatno otežava rashlađivanje tela, a subjektivni osećaj temperature može biti nekoliko Celzijusa viši – što može biti presudno za zdravlje.

Zašto su toplotni talasi sve jači?

Više od vekova zagađenja fosilnim gorivima zagrejalo je planetu, a prosečna globalna temperatura porasla je za oko 1,3 Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. To je podiglo osnovi nivo toplote i učinilo ekstremne vrućine češćima. Neki naučnici smatraju da klimatske promene slabe mlaznu struju u atmosferi, što povećava pojavu 'toplotnih kupola', područja visokog pritiska i vrućine koja se zadržavaju iznad regiona danima ili nedeljama.

Kako se možemo prilagoditi?

Najvažniji korak je smanjenje zagađenja fosilnim gorivima i zaštita šuma i močvara koje upijaju ugljen dioksid. Urbanisti predlažu više zelenih površina i vode u gradovima, manje betona i automobila, kako bi se smanjio efekat urbanih toplotnih ostrva. Zgrade s klimatizacijom ili pasivnim hlađenjem, kvalitetan zdravstveni sistem i brza upozorenja na opasnost takođe mogu da spase živote.

Kako se zaštititi tokom toplotnih talasa?

Najjednostavniji savet je – izbegavajte izlazak u najtoplijem delu dana i držite se hlada. Kod kuće danju zatvorite prozore, a otvorite ih noću kada je napolju hladnije. Prozore zaštitite roletnama ili zavesama kako biste sprečili ulazak sunčeve svetlosti. Lekari preporučuju da redovno pijete vodu, nosite laganu i prozračnu odeću te proveravate kako su stariji i bolesni članovi zajednice, piše Tportal.hr.