Studija otkrila: Svaki peti ŠEF ima PSIHOPATSKE crte ličnosti

Ovu tvrdnju izneli su forenzički psiholozi Nathan Bruks i Katarina Fritzon s australijskog Univerziteta Bond i Univerzieta Simon Croom u San Dijegu. Njihova istraživanja predstavljena su na godišnjem kongresu Australijskog psihološkog društva u Melburnu iste godine.

Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 261 izvršnog direktora iz sektora upravljanja obuhvaćenim lancem. Rezultati su pokazali da čak 21 posto njih ima osobine koje se klinički povezuju s psihopatijom - poput nedostatka empatije, površnosti, manipulativnosti i neiskrenosti. To je učinak koji, kako je rekao Bruks za australijsku ABC televiziju, "liči na ono što bismo očekivali u zatvorskoj populaciji".

Za poređenje, u opštoj populaciji samo oko jedan posto ljudi ima psihopatske osobine, iako neka istraživanja sugerišu i do četiri posto. To znači da su osobe s tim osobinama u poslovnom svetu znatno zastupljenije nego u društvu generalno, a to otvara brojna etička i organizacijska pitanja.

Psihopate na vrhu poslovne hijerarhije

Bruks upozorava da trenutni modeli zapošljavanja u korporacijama često nagrađuju ponašanja koja mogu izgledati kao odlučnost, samopouzdanje ili harizma, a u stvarnosti se mogu bazirati na manipulaciji i odsustvu moralne savesti. Tako se, kaže, događa da tzv. "uspešne psihopate" dospeju na vrh poslovne hijerarhije jer organizacije selektuju zaposlene prema veštinama, a ne prema osobinama ličnosti.

Ove nalaze podržava i američki psiholog Skot Lilienfeld s Emory Univerziteta u Atlanti, koji ističe da su psihopate "prezastupljene u određenim zanimanjima: politici, biznisu i sportovima visokog rizika".

On dodaje da psihopatske osobine, poput šarma i ekstravagancije, mogu doprineti brzom profesionalnom usponu, ali često na štetu dugoročne stabilnosti.

Studija stoga otvara važna pitanja za budućnost regrutacije i upravljanja talentima. Da li je potrebno da firme, osim stručnih kompetencija, proveravaju i psihološke profile svojih kandidata? I koliko smo uopšte spremni da se suočimo s činjenicom da psihopate nisu uvek kriminalci, već i uspešni ljudi u odelima?

U vremenu u kojem sve više pažnje posvećujemo mentalnom zdravlju i korporativnoj etici, ovo istraživanje daje snažan argument za promene u načinu na koji biramo – i vrednujemo – lidere. Možda šarm i odlučnost nisu uvek ono što se čini na prvi pogled, prenosi Index.hr.