Koje granice bi roditelji trebalo da postave sa odraslom decom?

Kada roditelj ne postavi jasne granice, lako se može dogoditi da se osećaju iscrpljeno, finansijski preopterećeno ili emocionalno iscrpljeno zbog stalnog preuzimanja odgovornosti koje nisu njihove.

Iako je prirodno želeti da se pomogne, previše popustljivosti može sprečiti dete da razvije samostalnost i odgovornost.

Terapeut i psiholog Džefri Bernštajn podelio je dve ključne granice koje pomažu roditeljima da povrate kontrolu nad svojim životima, istovremeno podstičući decu da postanu nezavisnija.

Postavljanje finansijskih ograničenja

- Roditelj može osećati pritisak da stalno pomaže detetu u finansijskim teškoćama, ali ako ta pomoć postane pravilo, a ne izuzetak, dete se može osloniti na roditelja umesto da razvija sopstvene veštine upravljanja novcem - kaže on.

Umesto da automatski daje novac, korisno je jasno reći:

- Volim te, ali plaćanje tvojih računa nije moja odgovornost. Ako odlučim da pomognem, to neće biti obaveza, to će biti moja odluka - ističe Bernštajn.

Iako dete u početku može reagovati ljutnjom ili razočaranjem, na duge staze će naučiti da samostalno upravlja svojim finansijama i preuzima odgovornost za svoje troškove.

Postavljanje emocionalnih granica

- Roditelj se može osećati obaveznim da uvek sasluša i reši probleme svog deteta, ali to može dovesti do emocionalne iscrpljenosti. Umesto da bude stalna emocionalna podrška koja preuzima teret svih problema, roditelj može da kaže: ‘Tu sam da te podržim, ali upravljanje tvojim emocijama nije moja odgovornost. Kako i kada pružam podršku je moja odluka.’ Iako dete u početku može biti povređeno, vremenom će razviti emocionalnu otpornost i sposobnost da rešava svoje probleme - objašnjava terapeut.

Ipak, dodaje da, u situacijama kada dete ima ozbiljan psihički poremećaj koji mu otežava funkcionisanje, može biti neophodna dodatna podrška, prenosi Index.hr.

- Ali i tada, postavljanje granica i podsticanje deteta da preuzme što je moguće više odgovornosti za sopstveno zdravlje ostaje ključno. Uključivanje stručne pomoći, zajednica i raspoloživi resursi mogu da pruže bolje rešenje, a da roditelj ne preuzme ulogu isključive podrške - objasnio je on.

Berštajn je zaključio da kada roditelji naprave korak unazad, odrasla deca dobijaju priliku da naprave korak napred.

A kada to učine, često otkrivaju osećaj sposobnosti i samopouzdanja za koje nisu ni znali da imaju.