Gde penzioneri najviše rade: Ova zemlja prednjači

Evo gde penzioneri najviše rade

Nakon odlaska u penziju pet odsto penzionera u Hrvatskoj nastavlja da radi, što je četvrta najniža stopa zaposlenosti penzionera. Najmanje radno angažovanje penzionera imaju Španija, Grčka i Rumunija! Pri vrhu su skandinavske i baltičke zemlje, gde 37 do 55 odsto penzionera ne odustaje od posla ni nakon formalnog penzionisanja.

Doprinos društvu

Motivi su, naravno, različiti. Dok penzioneri iz siromašnijih baltičkih država, kao i svaki drugi Hrvat, rade jer moraju, Skandinavci rade jer im to pruža zadovoljstvo, bilo da ostanu na nekadašnjim radnim mestima ili promene radnu sredinu i vrstu zaposlenja.

Finansijska potreba bila je dominantan razlog za nastavak rada u nekoliko zemalja, uključujući Kipar (68,6%), Rumuniju (54,3%), Bugarsku (53,6%), Hrvatsku (48,2%) i Letoniju (47,9%), naveo je Eurostat u svom periodično istraživanje o učešću penzionera na tržištu rada sprovedeno 2023. godine.

Sledeće ovakvo istraživanje najavljeno je tek za 2031. godinu, a najnoviji rezultati trebalo bi, kažu, da pomognu kreatorima na vlasti da se fokusiraju na politike koje će doneti bolje prihode, ali i "aktivno starenje".

Prema lokalnim administrativnim izvorima, u Hrvatskoj je formalno na četiri sata zaposleno 33.000 penzionera, što bi bilo 3,3 odsto domaćeg penzionerskog korpusa. Eurostatova definicija zapošljavanja je šira jer uključuje ugovor o radu, isplatu u naturi i slično, a prema njoj oko 55 hiljada hrvatskih penzionera radi i zarađuje.

Evropska komisija već neko vreme promoviše politiku aktivnog starenja koja ima za cilj da podstakne ljude da doprinose privredi i društvu gde god je to moguće i što je duže moguće. Što se Hrvatske tiče, Evropska komisija u ovogodišnjem izveštaju o adekvatnosti penzija navodi da je potrebno smanjiti odliv radne snage, povećati stopu zaposlenosti starijih radnika, promovirati duži radni vijek i osigurati adekvatan i održiv penzije.

U Hrvatskoj se slabo živi od prosečne starosne penzije od 613 evra, pa ne čudi što ljudi čije zdravlje i prilike to dozvoljavaju rade i posle penzionisanja.

Oni uživaju u radu

Prema istraživanju Eurostata, najmlađi penzioneri bili su Slovenci, sa samo 58 godina života i tri meseca, Grci su imali 58 i po godina, a treći su Rumuni sa prosekom od 59 godina i pet meseci. U Austriji se u penziju odlazi u proseku sa 59 godina i šest meseci.

Devet zemalja članica EU radilo je kraće od Hrvata, a Eurostat navodi da je Hrvatska deseta sa prosečnom starošću od 60 godina i šest meseci, koliko su ljudi imali kada su prvi put otišli ​​u penziju. Francuzi su radili dva meseca manje od Hrvata, a Nemci su napustili preduzeća i radna mesta sa 62 godine i dva meseca.

U vrhu po dužini radnog veka u Evropi je Island, gde je starosna granica za odlazak u penziju 66 godina i dva meseca, Danska (65,7), Holandija (64,7) i Norveška 64. U Hrvatskoj je sada najduži radni vek u javni sektor, gde malo ko napušta posao pre 65. godine, a odnedavno im se ugovori mogu produžiti i do 67. godine!

Međutim, vremenom se radni vek produžio svuda u EU, pa je istraživanje pokazalo da su ljudi koji su otišli ​​u penziju prošle godine u proseku bili pet godina stariji od generacija koje su otišle u penziju pre 2012. Prema zvaničnim podacima hrvatskog penzijskog sistema, ljudi koji penzionisani ove godine imali su prosečnu starost za odlazak u penziju 63 godine i sedam meseci!

Dva su dominantna razloga za nastavak rada nakon penzionisanja. U EU je 36,3% ljudi nastavilo da radi zato što je uživalo u radu i produktivnosti, dok je 28,6% radilo zbog finansijske potrebe. Drugi razlozi su bili želja da se održi društvena integracija, finansijska atraktivnost posla ili zaposlenje partnera.