Da li imate visok IQ, a da toga niste ni svesni?

Ako vam je ikada rečeno da imate neobične ili čak potpuno čudne navike, možda ste zapravo samo pogrešno shvaćeni genije.

Tokom istorije, veliki umovi su pokazali da visok koeficijent inteligencije često dolazi sa ponašanjem koje nije nužno u skladu sa onim što društvo smatra „normalnim“.

Na primer, čuveni kompozitor Ludvig van Betoven imao je pomalo neobičnu jutarnju rutinu koja je uključivala precizno brojanje šezdeset zrna kafe i potapanje glave u hladnu vodu.

Iako bi ova praksa danas mogla biti neshvaćena u određenim krugovima, bila je prilično neobična u njegovo vreme, prenosi Mirror.

Isto tako, lord Bajron, čuveni pisac 19. veka, bio je poznat po svojoj ekscentričnosti, pa je tokom studentskih dana držao medveda kao kućnog ljubimca, kojeg je čak pokušavao da upiše i na predavanja. Malo ko bi danas otišao tako daleko, ali ako ste skloni neobičnom ponašanju, možda ćete se prepoznati u nekim od sledećih primera…

Razgovor sa samim sobom: Iako se često smatra da je razgovor sam sa sobom znak ludila, istraživanja pokazuju da ova navika može poboljšati pamćenje i sposobnost fokusiranja.

Studija iz 2017. pokazala je da kada ljudi prestanu da razgovaraju sami sa sobom, njihov mozak se ponaša slično mozgu majmuna, aktivirajući različite oblasti za vizuelne i slušne zadatke. Iako to nije jedini način da kontrolišemo ponašanje, samorazgovor nam pomaže da organizujemo svoje misli i postupke.

Noćne aktivnosti: Iako je dovoljno sna od suštinskog značaja za zdravlje, istraživanja pokazuju da noćne sove često postižu bolje rezultate na kognitivnim testovima. Istraživanje Imperijal koledža u Londonu pokazalo je da odrasli koji su bili aktivniji uveče imaju bolje kognitivne sposobnosti od onih koji više vole da ustanu rano. Među poznatim noćnim pticama su pisac Džejms Džojs i bivši britanski premijer Vinston Čerčil.

Sanjarenje: Sanjarenje, iako je ponekad kritikovano, zapravo je znak visoke kreativnosti i inteligencije. Istraživanja su pokazala da ljudi koji sanjaju često imaju mozak koji je efikasan u rešavanju zadataka i pokazuje veću kreativnost. Sanjarenje omogućava umu da luta, što može dovesti do novih i neočekivanih ideja.

Neuredan radni prostor: Dok neki ljudi ne mogu da rade u neredu, neuredan sto može biti znak kreativnog uma. Studija iz 2013. je pokazala da je veća verovatnoća da će ljudi koji rade u neurednim prostorijama generisati kreativne ideje. Neuredno okruženje podstiče oslobađanje od konvencija i podstiče inovativno razmišljanje.

Radoznalost: Oni koji su zaista inteligentni često postavljaju pitanja jer imaju prirodnu radoznalost i želju da uče. Iako postavljanje pitanja može izgledati kao znak neznanja, istraživanja pokazuju da se ljudi koji traže savet doživljavaju kao kompetentniji.

Introvertne tendencije: Introverti često pokazuju dublje nivoe kritičkog mišljenja. Studija sa Harvarda otkrila je da introverti imaju deblju sivu materiju u mozgu i pokazuju veću aktivnost u frontalnim režnjevima, koji su ključni za analitičko razmišljanje.

Ljubav prema knjigama: Ako želite da povećate svoju inteligenciju, razvoj navike čitanja je od suštinskog značaja. Čitanje podstiče stvaranje novih neuronskih veza i jačanje bele materije u mozgu, što poboljšava sposobnost obrade informacija. Nikada nije ni prerano ni kasno da se razvije ljubav prema knjigama, a kako je rekao Albert Ajnštajn: „Ako želite da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke. Ako želite da budu još inteligentniji, čitajte im još bajki.