Kako da prepoznate neiskreno izvinjenje?

Kako da prepoznate neiskreno izvinjenje?

Da li ste čuli da vam kolega, prijatelj ili neko drugi kaže nešto poput: "Izvinite ako ste pogrešno razumeli moje postupke", "Izvinite ako sam vas na bilo koji način uvredio" ili "Pa, onda mi je žao ako zaista insistirate na tome." Takvo izvinjenje nisu samo neiskrena, već i veoma česta. Ima mnogo ljudi koji se ponašaju kao da su se izvinili, a u stvari nisu. Tanka je granica između iskrenog i neiskrenog izvinjenja ali treba da bude i jasno za šta treba, a za šta ne treba da se izvinjavamo.

Izvinjenje je neiskreno ako se ne poklapa sa sledećom definicijom izvinjenja koja se nalazi u Mirijam Vebster rečniku: "priznanje krivice ili grubosti praćeno izrazom žaljenja."

Evo nekih razlika između neiskrenog i iskrenog izvinjenja, i kako svako od njih ne ispunjava "priznanje" i "kajanje" u ovoj definiciji:

Osoba ne preuzima odgovornost za svoje reči ili postupke

Takva izvinjenja često počinju klasičnom frazom: "Žao mi je ako se osećate uvređeno" ili "Žao mi je što ste uznemireni".

Osoba može takođe reći: "Problem je u tome što ste previše osetljivi. Dozvolite mi da objasnim zašto."

Još jedno neiskreno izvinjenje je kada osoba kaže nešto poput: "Žao mi je što su stvari ispale onako kako su ispale".

Ovo je kao da okrivite Zemlju ili univerzum za ono što se dogodilo. Iskreno izvinjenje podrazumeva da osoba prizna da nije bila u pravu, a ne prebacivanje krivice na druge.

Iznuđeno izvinjenje

Prinuda je evidentna kada ljudi kažu stvari poput "Pa, ako moram, izviniću se" ili "Ako insistiraš, ja ću se izviniti".

Ako osoba započne izvinjenje govoreći: "Petar mi je rekao da ti se izvinim", postavlja se pitanje šta bi se dogodilo da joj Petar to nije naredio.

Čak i ako osoba ne koristi takve reči, možete reći da zaista ne oseća kajanje zbog svojih postupaka ako se izvini samo kada i ako ih neko uhvati na delu. Pitanje je šta bi se dogodilo da uvreda ili povreda nije otkrivena.

Izvinjenje je nejasno

Klasičan primer je: "Izvinjavam se ako sam rekao pogrešnu stvar", za razliku od "Izvinjavam se što sam te pogrešno optužio da si ...."

Da bi izvinjenje bilo zaista iskreno, osoba koja se izvinjava mora jasno da komunicira šta je uradila pogrešno tako da nema mesta pogrešnom tumačenju.

Osoba nema nameru da ispravi svoju grešku

Izvinjenje može biti lepo, ali kako kažu, dela govore više od reči. Ako je neko pogrešio, treba da pokuša da ispravi grešku i da je više ne ponavlja. Ako osoba oseća da može jednostavno da se opravda tako što će reći: "Izvinjavam se što sam vam pojela doručak po deseti put; kao što sam se izvinio prethodnih devet puta", ali u isto vreme planira da ga pojede i sledeći put, u tm izvinjenju nema trunke iskrenosti.

Imate osećaj da izvinjenje nije iskreno

Ako se osoba smeje dok se izvinjava, prirodno sumnjate u njenu iskrenost. Obično, ako na neki način osećate da izvinjenje nije pravo izvinjenje, onda verovatno nije. Slušajte svoju intuiciju!