"Da sam bio sam, mislio bih da sam lud": Tražili stan u BG

Beograd nekad zaista može da deluje kao čudno i zastrašujuće mesto, a priča koja se pojavila na srpskom Redditu mnoge je motivisala da podele svoja „paranormalna iskustva“.

Prenosimo vam je u celosti.

- Drugar i ja tražili stan u Beogradu i javi nam se neki lik da dođemo da pogledamo stan u Bulevaru kralja Aleksandra, objasni nam da ima jedna zgrada u koju se uđe, prođe se kroz prolaz zgrade i onda tu ima jedno dvorište i još jedna zgrada u kojoj je stan. Mi došli, odemo kroz prolaz pa kroz dvorište u tu zgradu pozadi gde je stan, popnemo se na treći sprat i uđemo da vidimo stan.

Sačeka nas lik od nekih 35 godina i njegova majka, oboje obučeni u neka crna odela ili štagod. Po zidu neki srpovi, crne marame, krstovi, ikone, ma svašta nešto, baš se vidi da se bave nekom crnom magijom ili ko zna čime… Stan je bio baš mali i mi im rekli da nam ne odgovara, siđemo mi lepo, izađemo iz zgrade, vratimo se u dvorište i krenemo ka ovoj prvoj zgradi gde smo ušli i gde sad moramo da izađemo.

Uđemo u tu zgradu i ne možemo da nađemo izlaz iz jebene zgrade, odjednom nema nijednih vrata za ulaz i izlaz iz zgrade.

Penjemo se 10 puta gore dole, kucamo ljudima i zvonimo da pitamo gde je izlaz i niko nam ne otvara. U jednom trenutku stojimo na stepenicama i gledamo se i kažemo, u fazonu jebote da l je ovo realno, kao da sam u filmu nekom i da sanjam šta se dešava, nemoguće da smo mi kao 2 odrasle osobe retardirani i da ne možemo da izađemo iz jedne zgrade obične…

Odemo u podrum i tamo dole neki zadnji stan u koji je bio – dođemo do njega, kucamo i otvara lik koji nosi šešir u stanu (?), i nisam stigao ništa ni da kažem, samo me pitao: "Izgubili ste se, a?" i počne da se smeje. I odvede nas do izlaza i mi sad izlazimo i shvatamo da smo i dalje u onoj zgradi gde smo gledali stan i da nismo ni prešli u ovu drugu zgradu gde smo mislili da smo.

Usrali smo se bili, prešli u onu zgradu gde je zapravo ulaz/izlaz i krenuli ka stanu. Ćutali smo do Pravnog fakulteta i onda smo se samo pitali odjednom: "Brate šta se upravo desilo?". Iskreno i dalje ne mogu da shvatim šta se desilo, da sam bio sam mislio bih da sam lud, ali bilo nas je dvojica i doživeli smo isto i ne znam evo dan danas ne znam šta se to desilo - piše reditor koji je pokrenuo temu o paranormalnim iskustvima.

Mnogi su se nadovezali svojim pričama, a jedna je na nivou urbane legende.

- Kad smo bili tinejdžeri, večeri smo često provodili u ulici sedeći na prikolici nekog Land Rovera koji je imao otac jednog drugara ili igrajući se oko nje. Jedno veče vraća se iz šetnje jedan drugar (uvek je noću šetao svog psa) i nosi ženske cipele.

Otkud ti te cipele – pitamo ga.

Šetam ja Nerona pored crkve u pravcu groblja, kaže, kad dolazi jedna devojka: -Izvini momak, mogu li sa tobom da prođem pored groblja, strah me je da prolazim sama noću tuda.

Naravno, kaže on njoj. I idu oni, ćute sve vreme. Mrak, crkva sa jedne strane, groblje sa druge, nema svetla, samo krstovi i petokrake sa spomenika sijaju na mesečini.
Prolaziš li često ovuda? – pita ona.

Aha – kaže on.

Noću?

Noću.

I nije te strah?

Bilo me je strah dok sam bio živ. Kaže nestade devojka, trči kao metak, bez glasa, samo cipele sa štiklama ostale i on ih doneo. Cenim da je to za nju bilo paranormalno iskustvo.

Imate vi neko?