Psiholog na Tviteru savetuje kako zakačiti sreću

Ričard Vajsman je jedan od savremenih psihologa koji je dospeo na svetsku listu najuticajnijih. Ovaj neobičan čovek osim što se bavi naukom i profesor je na univerzitetu, bio je i mađioničar, izučavao je paranormalno, a njegov Youtube kanal Quirkology je fenomenalan miks videa u kojima Vajsman objašnjava pratiocima kako da pobede u opkladama na najrazličitije načine.

Vajsman je napisao nekoliko bestselera s tematikom popularne psihologije koje su prevedene na preko 30 jezika, a na Twitteru ga prati 135.900 ljudi.

Svojevremeno ga je jako zanimalo zašto su neki ljudi veći srećnici od drugih, pa je počeo da analizira tu pojavu. Prenosimo vam šta je otkrio.

„Pre deset godina sam proučavao sreću. Hteo sam da istražim kako na ljudske živote utiču slučajne prilike, imanje sreće, i to što su na pravom mestu u pravo vreme. Posle mnogobrojnih eksperimenata mislim da razumem zašto su neki ljudi veći srećnici od drugih i da li je moguće da imaš više sreće.

Da bih započeo istraživanje, postavio sam oglas u novine i magazine i pitao ljude koji se konstantno osećaju baksuzno ili srećno da me kontaktiraju. Tokom godina oko 400 izvanrednih muškaraca i žena je volontiralo u mom istraživanju – od 18-godišnjeg studenta do 84-godišnjeg knjigovođe u penziji.

Džesika, 42-godišnja forenzičarka je tipična osoba iz grupe srećnika.

‘Imam posao iz snova, dvoje divne dece i super muškarca kog jako volim. Zapanjujuće je što kada se osvrnem iza sebe, shvatam da sam imala sreće u svakom segmentu’, kaže ona.

Potpuna suprotnost je Karolin, 34-godišnja socijalna radnica, koja je tipičan predstavnik baksuzne grupe. Ona je magnet za nesreće. U jednoj nedelji je: izvrnula članak jer je naišla na rupu, povredila leđa pri padu i udarila kolima u rikverc u drvo na času vožnje.

Takođe je bila nesrećna u ljubavi i osećala se kao da je uvek na pogrešnom mestu u pogrešno vreme.

Intervjuisao sam ove volontere godinama, zamolio ih da vode dnevnike, popunjavaju upitnike i rade testove inteligencije, pozvao ih da učestvuju u eksperimentima. Otkrio sam da iako nesrećni ljudi ne znaju zašto imaju ili nemaju sreće, njihove misli i ponašanje jesu razlog toga koliko su srećni.

Srećnici uvek prepoznaju prilike, dok baksuzni to ne rade. Izveo sam prost eksperiment da bih otkrio da li do toga dolazi zbog njihove sposobnosti da uoče takve prilike.

Dao sam i jednoj i drugoj grupi novine i tražio im da ih pogledaju i kažu mi koliko fotografija ima u njima. U proseku, ljudi koji nemaju sreće su prebrojavali fotografije oko dva minuta, a srećni par sekundi. Zašto? Zato što je na drugoj strani novina pisalo – Prestanite da brojite. U novinama su 43 fotografije.

Poruka je bila na pola strane, velikim slovima. Bukvalno je bola oči, ali ljudi koji nemaju sreće su je promašili, dok su je ovi drugi primetili.

Da bi bilo još zabavnije, stavio sam i drugu veliku poruku na polovinu novina: Prestanite da brojite. Recite vođi eksperimenta da ste videli ovo i osvojite 250 funti.

Opet su nesrećni ljudi propustili priliku jer su bili prezauzeti brojanjem fotografija.

Test ličnosti je otkrio da su nesrećni generalno mnogo napetiji od srećnih, a istraživanje je pokazalo da anksioznost ometa sposobnost čoveka da primeti neočekivano.

U jednom eksperimentu od njih smo tražili da prate tačku koja se kreće po sredini monitora. Bez upozorenja, velike tačke bi povremeno zasvetlele na ivici monitora. Skoro svi učesnici su primetili te velike tačke.

Onda je sve ponovljeno sa drugom grupom ljudi, kojoj je ponuđena velika novčana nagrada za pažljivo posmatranje centralne tačke, što je unosilo dodatnu nervozu. Fokusirali su se na centralnu tačku i više od trećine je propustilo veliku tačku kada bi se pojavila na ekranu. Što su pažljivije gledali, manje su videli.

Tako je i sa srećom.