Italijani bi da espreso bude na listi Uneska

Italijani popiju otprilike 30 miliona šoljica espresa dnevno. Od Venecije do Sicilije, u porculanskim šoljicama ili u malim čašama, sa kapljicom mleka ili bez njega, svaka šoljica predstavlja im gest prijateljstva.

- Espreso je prilika da kažete prijatelju da vam je stalo - kazao je vlasnik napuljskog kafića Đambrinus – Masimilijano Rosati, koji je pomogao u pripremi predloga za uvršćenje espresa na UN listu svetske nematerijalne baštine.

- Espreso se pije svakodnevno u svako doba. To je trenutak zajedništva, trenutak čari - izjavio je za AFP.

Svetlucavi aparat iza mermernog pulta šišti i zvecka, dok barmen u portafilter stavlja mlevenu kafu, škljocne ga na mesto i pritisne taster, nakon čega iz aparata preko mlevene kafe počinje da teče gotovo ključala voda.

Po savetima Italijanskog instituta za espreso, on mora da ima “zaokružen, bogat i baršunast” ukus i “lešnik-smeđu do tamno-smeđu penicu, sa karakterističnim žućkastim odsjajem”.

Mora da ima dugotrajnu aromu koja ima “note cveća, voća, prepečenca i čokolade”; kažu iz instituta osnovanog za očuvanje espresa.

Italija je na listu nematerijalne baštine već uvrstila brojne tradicije i običaje među kojima su traženje tartufa, umeće izrade napuljske pice, mediteranska ishrana i tradicionalna izrada violina iz Kremone, rodnog mesta Antonija Stradivarija.