Reči Borislava Pekića koje treba uvek znati

1. Čovek se nikad ne pita za uzroke dobrih stvari koje mu se dešavaju. Zanimaju ga samo uzroci rđavih.

2. Kad čovek ostane u mraku, ne traži onoga ko je ugasio sveću, nego drugu sveću.

3. Ono što mora da bude nije nesreća. Nesreća je samo ono što ne mora biti, a ipak se dogodi. Nesreću uvek izazivaju ljudi. Priroda vlada onim što biti mora.

4. Plan je OK, samo ga se događaji zbog nečeg ne drže.

5. Čovek je fragment prirode, a ne vlastite istorije. Pre njegove pojave priroda se iskazuje kao sistem nenarušene ravnoteže. Pojavom čovekove inteligencije situacija u prirodi se menja.

6. Sigurnost je samo pobeda jedne verovatnoće nad drugom i ništa više.

7. Ništa nije neizbežno. Sve je neizvesno.

8. Neznanje rađa gordost; gordost rađa neznanje.

9. Mora samo paziti da se prokleta stvarnost na mala vrata tzv. autentičnosti ne uvuče u njega i inhibira maštu. Jer mašta je sve. Stvarnost je, ako je uopšte ima, ništa. U najboljem slučaju, proizvod uspelog maštanja.

10. Apsolutna sloboda moguća je jedino van razuma, u ludilu. Samo u ludilu sve je moguće.

11. Smrt i život su jedno, a Univerzum je njihova večna rekombinacija u takvom univerzumu biti živ ili mrtav zapravo je isto.

12. Budućnost će ili biti kao sadašnjost, pa nas neće trebati, ili će se od nje razlikovati, pa nas neće razumeti.

13. Čovek je zavisan od razuma, kao bolesnik od bolesti koja ga ubija.

14. Ne voli čovek jednog pisca samo zato što ga zabavlja, ili ga pred dileme stavlja, nego što ponekad slučajnošću otvara put njegovim sopstvenim idejama. Pomaže mu da se izrazi, sam sebe razume, aktivira mentalno. To može biti i suprotstavljanjem i prihvatanjem. U svakom slučaju, posredi je nemušti dijalog. Čitanje mojih knjiga zamišljam kao razgovor sa mnom, ne kao puko slušanje.