Snovi kao ključ naših skrivenih tajni

Tako je govorio Sigmund FrojdLjudska vrsta od davnina nastoji shvatiti simbolička značenja snova. Drevni Mesopotamci i Egipćani su ih smatrali porukama božanstava. Grci i Rimljani su pokušavali njima predvideti budućnost. Ipak, verovanje da snovi ukazuju na skrivene tajne našeg uma potiče iz 19. veka. Ovu tezu je postavio tvorac psihoanalize Sigmund Frojd koji je pretpostavio da snovi prikrivaju potisnutu čežnju.

Zahvaljujući istraživanjima provedenim od tada, danas smo svesni da snovi zapravo ne nose nikakvu zagonetnu poruku, već da je reč o procesu sličnom razmišljaju kakvom smo skloni tokom dana.

To ne znači da snovi nemaju nikakvo značenje. Stručnjaci veruju da u snu obrađujemo ista ona zanimanja, sećanja i brige kojima smo zaokupljeni i preko dana.

Putem snova stupamo u svet koji funkcioniše drugačije od javeNa osnovu ovoga može se zaključiti da su snovi produžetak naše svesti na javi. Istraživanja pokazuju da su radnje naših snova najčešće neke svakodnevne situacije, a ne akcijski filmovi. Iako sam čin snivanja sliči činu budnog promišljanja, moždane funkcije su tokom sna sasvim drugačije.

Određeni delovi našeg mozga postaju manje aktivni, dok se rad drugih pojačava. Na primer, sekundarni (asocijativni) vizualni korteks, deo mozga gde se obrađuju slike, postaje daleko aktivniji. Zahvaljujući njemu su naši snovi toliko vizualno živopisni. S druge strane, prefrontalni korteks, kojim filtriramo misli, stišava se.

Kako protumačiti ono što sanjamo?

Naučnica Didre Baret, tvrdi da ne postoji formula kojom možemo tumačiti snove. Ipak, oni svakako predstavljaju prozor u procese našeg uma u stanju snivanja. Čovek, ipak, provodi čak trećinu života spavajući, a to je zaista veliki deo našeg celokupnog života.

U tom pogledu je Frojd bio u pravu, smatra Baret, dodajući da nas je upoznao s idejom da snovi nose neko značenje. Oni nas bliže upoznaju s nama samima.