Ne mogu da dišem u zemlji u kojoj sam rođena

Upravo sam pročitala "Marinika Tepić: Gladna sam života". Nevezano za političko ubeđenje duboko gađa ta rečenica, treba svakog najdublje da gane ta surova istina koju živimo u Srbiji. Razumem svakim atomom hrabru ženu šta govori.Pisala sam drugu koji godinama živi u inostranstvu i kao šamar gledala u svoju rečenicu: "Ne mogu više da dišem u zemlji u kojoj sam rođena, u kojoj sam decu rodila".

Onda taj naslov "gladna sam života" i to je taj osećaj, revolta i jada. Porazna istina za koju odavno nema naziva, to je gore od zatvora, gore od najgoreg. Tera nas domovina, izbacuje, evo po cenu da životom branimo, okreće glavu.

Jedna hrabra žena štrajkuje glađu jer je "gladna života". Ima potrebu da artikuliše reakciju na nepravdu koju svi živimo, ne dira druge, sebe žrtvuje iako je nisu vredni. Vređaju je do besmisla, svaki pokušaj ismevaju... A mnogo nas je koji ne možemo da dišemo i ne smemo ćutati..

Ne smemo okretati glavu. Ma, šta se sve ne sme i uradili su!!! Kako im uspeva taj besmisao???!!! Dokle???

Naletela sam na status na društvenoj mreži "Baka Coke se malo - malo pa setim, naročito reakcije javnosti na njen akt odbrane od "investitora". Ubila ga je 'ladno i "overila" a samo što cela Srbija nije aplaudirala. To je bilo kad je baka Coka osetila da nema države i da problem mora da "reši"! Danas je stanje još gore!"

Istina, sve nas je više koji bi kao baka Coka da rešimo što nas država prodaje. Koliko je to strašno? Koliko??? Ili je i to potpuno nebitno... Bitna je vlast i kažnjavanje ako se ne slažeš.. 

Država nas krade, smeje nam se i namešta, prepušteni smo bezakonju u vrtlogu nasilja i ismevamo ljude koje se bore za goli život.

Neko je rekao "zakucaće i na vaša vrata" i to je nažalost istina. Predugo ne razmišljamo i sklanjamo se..

Na kraju, budite iskreni prema sebi: "Možete li da udahnete? Osetite pravdu, istinu i spokoj?"

Okrenete li glavu posle odgovora?