Ubijena vladarka, život pun skandala

Srpska kraljica Draga Obrenović, ostala je, nezasluženo, upamćena kao jedna od najomraženijih ličnosti u srpskoj istoriji. Kako je malo koji muškarac mogao da joj odoli, bar kako su pisali njeni savremenici, Draga je u dinastiji Obrenović postala neželjena nevesta, pogotovo zbog njenog uticaja na kralja Aleksandra, koji je toliko bio opčinjen ljubavlju prema svojoj ženi da je zbog nje čak i Ustav promenio.

Pa, iako je bila veliki humanista i pokrovitelj kulture, prosvete, naučnika i umetnika (profesoru Miloju Vasiću dala je novac za arheološko istraživanje Viminacijuma, Branislava Nušića dovela na čelo Narodnog pozorišta, Jovanu Skerliću plaćala studije u Ženevi, finansirala list “Neven” Jove Jovanovića Zmaja, stipendirala je književnike, pomagala dečjem sirotištu i uvela velike štednje na dvoru, bila aktivni zagovornik ženskih pokreta...) u kolektivnom sećanju srpskoga naroda - umesto kraljevske titule koju je nosila tri godine - svedena je na jednostavno ime koje je nosila još iz prvog braka - Draga Mašin.

Kraljica je, osim za književnost imala talenat za modu, dizajnirala je odeću inspirisanu haljinama srednjovekovnih srpskih vladarki, ali sve što je ikada učila je zanemareno je intrigama koje su je načinile dežurnim krivcem za sve, jer je navodna "okorela bludnica" zaludela deset godina mlađeg kralja Aleksandra.

Smatra se glavnim krivcem za krvavi Majski prevrat, masakr u toku noći 28. i 29. maja 1903. godine, kada je ugašena dinastija Obrenović, posle čega su na presto postavljeni Karađorđevići. Propaganda novog režima tada je satanizovala Obrenoviće, a kraljicu Draga, koja je sve vreme bila na meti samih Obrenovića, sad je i drugima za taj posao posebno "legla".

Devojački Draginja Lunjevica, prema pisanju Vikipedije, rođena je 23. septembra 1866. godine u Gornjem Milanovcu u bogatoj porodici okružnog načelnika Gornjeg Milanovca oca Pantelije i majke Anđelije, koja je bila tipična srpska domaćica tog vremena. Dragin deda, međutim, bio je Nikola Milićević Lunjevica, prijatelj i pobratim Miloša Obrenovića, i finansijer prvog i drugog Ustanka.

Draga je u devetoj godini poslata da se školuje u Beogradu, gde je završila osnovnu, a zatim i Višu žensku školu i naučila pregršt stranih jezika, među kojima ruski, francuski i nemački jezik. Već na kraju školovanja je napravila prvi "skandal" i osramotila porodicu jer je (u to vreme nezamislivo, s obzirom da je bila dobro situirana devojka) počela da zarađuje kao novinar, prevodilac i pisac.

Čak je objavila i nekoliko zanimljivih priča za inostrane časopise. Njeni prevodi su izlazili u obliku feljtona u časopisima kao što su "Domaćica", "Ustavnost"," Zastava" ... Bila je i član Beogradskog ženskog društva i Srpskog novinarskog društva kao i Srpske književne zadruge.

Pored greha zbog ljubavi prema pisanoj reči, nesretna devojka se u Beogradu i prvi put zaljubila u studenta Bogdana Popovića, kasnije profesora i teoretičara književnosti, koji nije znao ništa o njoj, ali su razvili platonsku ljubav tokom beskrajnih šetnji po Kalemegdanu, razgovarajući o knjigama i recitovanju poezije.

Roditelji su je, očekivano, vratili kući i udali za 15 godina starijeg rudarskog inžinjera Svetozara Mašina, sina dvorskog lekara Obrenovića. On je umro od alkoholizma tri godine kasnije. Svetozarov brat Aleksandar Mašin, kasnije je optuživao Dragu da ga je ubila. Kao udovica, nastavila je da radi posao novinara i prevodioca i tako izdržava osiromašenu porodicu. Njeno obrazovanje i maniri osvojili su kraljicu Nataliju Obrenović.

Da li je Draga bila ruski agent?

Kada se razvela od kralja Milana 1888, Natalija je povela sa sobom u svoj dvorac "Sašino" u Bijarcu kao dvorsku damu i Dragu. Tamo je zatekla desetak godina mlađeg kraljevića Aleksandra, koji od malih nogu bio pod uticajem dominante majke i nije mnogo obraćao pažnju na žene. Ali Draga mu je, uprkos godinama, odmah prirasla srcu.

Kralju Milanu je laknulo zbog sinovljevog interesovanja za bilo koju ženu, pa se odmah dao na ugovaranje njegovog braka, i to sa nemačkom princezom Šomburg-Lipe. Međutim, kraljević je već odlučio da oženi Dragu, čime je potresao celu državu.

Najružnije glasine o tome kako je ona žena sumnjihvog morala, po dvoru i izvan, najviše je širio ministar policije i budući politički vođa zavere Đorđe Genčić, koji je svima pokazivao dosije u kojem je Draga, navodno, imala dvadesetak ljubavnika. Kralj Milan, koji je posle abdikacije u sinovljevu korist ostao na dvoru kao komandant vojske, zbog najavljenog braka je dao ostavku i otišao u dobrovoljno izgnanstvo u Beč.

Bio je uveren da je Draga Mašin agent ruskog dvora i da će brakom uništiti dinastiju Obrenović.

- Rusi, koji redovnim diplomatskim putem nisu mogli Milanu ništa, ruše ga pomoću milosnice njegovog sina. Aleksandar nije ni slutio o Draginim odnosima sa Rusima. Primao je kao njene lične i sasvim iskrene savete ono što mu je ona, naučena Rusima, govorila - zapisao je Slobodan Jovanović, na osnovu razgovora sa Natalijom Obrenović koja nije mogla da joj oprosti što joj je "otela" sina, kao prenosi Espreso.

I austrijske diplomate u Beogradu su smatrale da je Draga ruski agent, ali nisu mislili da je kralj pod njenom kontrolom.

Skandal sa "lažnom" trudnoćom

Ogromnu i nepovratnu štetu za Obrenoviće izazvala je Dragina "lažne" trudnoće. Naime, u maju 1901. godine, lekar doveden iz Pariza, izvesi doktor Kole, pregledao je i potvrdio da je kraljica trudna. U znak dobre volje, kralj je posle te vesti pomilovao i pustio iz zatvora političkog vođu zavere Đorđa Genčića i Nikolu Pašića. Kum Nikolaj Romanov je zbog dobrih vesti kupio i poslao zlatnu kolevku za naslednika.

U opštoj radosti, stigla je vest da je kralj Milan umro u Beču. Draga je bila potrešena zbog njegove želje da, zato što je bio ljut na sina i snaju, bude sahranjen van Srbije.

Međutim, po nagovoru kraljice Natalije koja je i sama želela tron, kum Romanov je poslao uglednog ruskog lekara Snjegireva i profesora Gubareva da potvrde nalaze pariskog doktora. Lekarski konzilijum je u maju 1901. u Smederevu pregledao Dragu i izvestio da trudnoće nema, kao i da je nikada nije bilo, što je toliko iznenadilo kralja, da je od ađutanta zatražio pištolj da ubije ginekologe, jer je bio ubeđen da su izazvali pobačaj.

Uoči Drugog svetskog rata obelodanjena su dokumenta koji pokazuju da je kralj Aleksandar početkom 1903. naredio da se u junu te godine, uz zabaranu povratka, kraljica Draga deportuje iz Srbije. Ti podaci su potvđeni i zahvaljujući memoarima jednog od vođa oficirske zavere Antonija Antića, koji navodi da su organizatori požurili da izvedu atentat kad su saznali da će Draga biti proterana, jer bi u tom slučaju "prevrat", koji je bio utemeljen na priči da kralju od države važnija "laka žena", izgubio svaki smisao.

Tako je i bilo. Posle okrutnog ubistva u maju, Aleksandar je režimskom propagandom proglašen za ludaka, a Draga za ženu bez morala. Dan posle atentata 1903. kraljevski par je krišom sahranjeni u kriptu stare Crkve svetog Marka.

Smrt donela dokaze

Među prvim stvarima koje su otkrivene posle svirepog Majskog prevrata, tada su objavile francuske novine, je prepiska Drage sa ruskim dvorom, u kojoj navodi da se dogovara sa kraljem da usvoje princa Đorđa Karađorđevića i tako izmire srpske dinastije. Zgrožena Evropa je zbog ovakvog krvavog prevrata Srbiju proglasila varvarskom zemljom i uvela sankcije.

Arhiva Obrenovića je nestala, a lične stvari su se pojavile na aukciji u Londonu. Zaverenici koji su posle ubistva ukrali sve njihove stvari, navodno su uzeli i započete memoare kraljice Drage, koji danas nalaze kod kolekcionara u Francuskoj.

Tokom Velikog rata, bečki patolozi su ekshumirali ostatke Aleksandra i Drage, i u saopštenju koje su objavili opovrgli nalaze obdukcije srpskih lekara od čega je par "preminuo", a koji su bili urađene pod nadzorom zaverenika.

Prema austrougarskom izveštaju bečkih lekara, kralj Aleksandar kako se tvrdilo u “zavereničkoj obdukciji” i kasnije propagiralo u srpskoj štampi i javnosti posle prevrata - nije imao abnormalnu lobanju. A ono što je najtužnije - među Draginim kostima navodno su pronađeni ostaci fetusa, što je dokaz da je ova neprihvaćena žena trudna u noći kada je pogubljena sa mužem.

"Greh" koji ih je koštao glave

Razlog ubistva kraljevskog para bio je to što je Aleksandar, poslednji od Obrenovića, oženio ženu stariju od sebe, pa još i udovicu. To što je istoričarima bilo teško da"raspetljaju" i odgovore koliko je tačno bila ta razlika, dosta govori o odnosu savremenika prema kraljevoj ženidbi. Najranija godina rođenja koja se u literaturi može naći je 1862, a najkasnija 1868. Prema zvaničnim dokumentima, Draga je bila 10 godina starija.

Ali to je bio smrtni "greh" i predmet intriga, koji je pratio i njihovo venčanje, pa čak i mladinu venčanicu.

- Viteški Kralj Srbije, uz blagoslov Sv. Pravoslavne Crkve, dobio suprugu u bajnome licu izabranice Svoga srca, a Srbija i srpski narod Kraljicu svoga roda, svoje krvi… - pisale su "Srpske novine" u broju od 25. jula 1900. godine o kraljevskom venčanja u nedelju 23. jula iste godine u beogradskoj Sabornoj crkvi.

Kralj je želeo da narod vidi za kraljicu pravu Srpkinju, obučenu u venčanicu izrađenu od satena u boji slonovače, obilato pokrivenoj naborima i briselskoj čipci posutoj štrasom, sa karakterističnom visokom kragnom koja zatvara vrat. Uz haljinu je išao i dugi beli veo koji je za glavu bio pričvršćen brilijantskom tijarom, a dugačak šlep na venčanju su pridržavale dve devojčice u seoskom ruvu rudničkog i beogradskog okruga.

Umesto toga, njegova dobronamernost koja je trebala da označi novu politiku da se srpski vladari žene Srpkinjama, a ne više inostranim princezama, izazvala je karambol u državi. Vlada je zbog ove kraljeve odluke podnela ostavke, a ministar inostranih poslova Andra Đorđević je otišao kod beogradskog mitropolita da ga moli da ne da blagoslov mladom kralju. Za to vreme Draga Mašin bila je i ostala predmet čaršijskih ogovaranja.