Srećko Đukić: Srpska spoljna politika u zabludi oko Turske

U Srbiji je vest o nedavnoj isporuci turskih dronova kamikaza tzv. Kosovu odjeknula burno, posebno među vladinim funkcionerima i u provladinim medijima, a zvanični Beograd optužio je potom Tursku da sanja “neoosmanske ambicije i obnovu Otomanske imperije”.

Najnovija vest vezano za kontekst nezavisnosti Kosova dolazi iz Sirije, čiji ministar spoljnih poslova Asad Hasan al-Šibani podvlači posebno “ulogu Turske u sirijskom priznanju Kosova” (Sirija je, inače, juče priznala nezavisnost Kosova).

Đukić kaže da će verovatno i sada iz Beograda uslediti bacanje drvlja i kamenja na tursku spoljnu politiku, ali podseća da je “Turska mentor Kosova, ne od juče ili danas, već od samog osamostaljenja Kosova 2008”, piše Simptom.

- Turska ima tu jednu svoju politiku koja može nama da se ne dopada ali bismo morali da se vratimo na početnu poziciju, da je ona pokrovitelj Kosova od sticanja (takozvane) nezavisnosti 17. februara 2008. Posmatrajući stvari iz tog ugla, nimalo ne treba da čudi angažovanje Turske, kojoj Sirija pripisuje glavne zasluge za svoje priznanje Kosova - navodi diplomata, inače nekadašnji ambasador SR Jugoslavije u Belorusiji.

Poteze Beograda prema Turskoj vidi nedozrelim i pomalo nerazumnim.

- Mislim da je u zabludi naša spoljna politika u pogledu turske politike. Mi smo, za vreme vlasti ove garniture, tu pokušavali da preokrenemo tok i da od Turske napravimo prijatelja samo za sebe. Ne može se čak ni poreći da je Turska svoju dobru saradnju manifestovala i u vidu zvaničnih poseta državnika, ali i putem ekonomske saradnje, investicija, čak i do ponuda isporuke dronova ‘barjaktara’ Srbiji… Turska je, ne zaboravimo to, velika država, regionalna sila, i može joj se da igra jednu takvu ulogu, da bude prijatelj i sa jednom i sa drugom stranom, u ovom slučaju i sa Beogradom i sa Prištinom i to nikoga ne treba da iznenađuje - naglašava diplomata.

Prema njegovim rečima, Turska je posredovala u slučaju priznanja nezavisnosti Kosova od strane Sirije, “baš onako kao što za Srbiju posreduju neke druge države da anuliraju priznanje Kosova kao nezavisne države”.

- To je to nadigravanje i nadmudrivanje u muđunarodnim odnosima koje se ne odvija uvek pred našim očima ali na kraju krajeva barem neki delovi isplivaju na površinu.

Na pitanje kako vidi geopolitičku arhitekturu u neposrednom okruženju Srbije, odgovara “veoma složenom” i “veoma nepredvidivom”.

- Imamo jako složenu poziciju u susedstvu – sa tog aspekta i Turska, kao balkanska zemlja praktično spada u naše neposredno susedstvo – i gotovo da nemamo nijednu zemlju oko nas da možemo reći da su međusobni odnosi u potpunosti sređeni. Neko bi možda primetio jedino sa Severnom Makedonijom… Mislim da bi se trebalo osloboditi određenih zabluda i gledati na regionalne odnose u kontekstu jednog evropskog ozračja. Srpska spoljna politika bi trebalo da se restartuje, čime bi se i restartovali odnosi sa susedima na nekim širim principima i vrednostima Evrope i Evropske unije - ocenjuje on.

Na kraju, primetio je da su sva zavaravanja i samozavaravanja kojima smo, kaže, inače skloni, i kontraproduktivna i kratkovida, bez gledanja šire perspektive.

- Da budemo načisto, bilo koja naredna vlada sutra u Srbiji mora imati na umu da se ništa ne može vratiti na početak; ni što se tiče Kosova ništa se ne može i neće vratiti u pređašnje stanje, naprosto to međunarodna zajednica neće dozvoliti - zaključio je Srećko Đukić.