Nudistkinja: Nismo goli da bi se pokazivali

Često se povezuju s erotikom i javnim pokazivanjem seksualnosti. Izloženi su mnogim predrasudama koje oni koji žive tim stilom života odbacuju.

"Nismo goli da bismo se pokazivali. To je pogrešno uverenje", kaže Maja Penko, naturistkinja i predsednica Saveza naturističkih društava Slovenije, piše N1.

Ali kako da se ponašaju porodice sa decom koja su suzdržana prema sunčanju u kostimu Adama ili Eve? „Razgovor je ključan“, objašnjava emeritus profesorica razvojne psihologije na ljubljanskom filozofskom fakultetu, dr. Ljubica Marjanovič Umek.

„Naturizam stremi uspostavi ravnoteže između čoveka i prirode. Radi se o promišljenoj golotinji kojoj su strani fetišizam i izveštačenost i strogo je odvojena od golotinje koja iznenađuje i uzbuđuje. Činjenica da smo goli među ostalima stvara posebnu atmosferu socijalne povezanosti: pokazujemo se onakvima kakvi jesmo, prisutni u svoj svojoj ‘goloj istini’. Ako se čovek pokaže drugima onakav kakav jeste, to znači da i sebe prihvata onakvim kakav jeste, sa svim svojim manama i kvalitetima.“ Tako 1990. godine u knjizi Naturizam kao način života čak i u Jugoslaviji, Jožko Puc, nekada istaknuti predstavnik Saveza naturističkih društava Slovenije, definiše naturizam.

Maja Penko, naturistkinja i predsednica Saveza naturističkih društava Slovenije, kaže za N1 Slovenija da se za naturistički način života, koji između ostalog uključuje i nudizam, pojedinac ne odlučuje samo tako.

„Za to da smo naturisti odnosno nudisti, ne odlučujemo se. Nego osetimo da je tako ispravno za nas. Jednostavno smo to. Neki već od rođenja, drugi su odgajani u naturističkom duhu, gde je golotinja nešto normalno i ne uzbuđuje, drugi su sami shvatili da im takav način života više odgovara, a treći su se sasvim slučajno upoznali sa naturizmom…“, objašnjava i dodaje da nikada ne smemo zaboraviti da smo rođeni goli.

Naturisti se ne opterećuju kako izgleda njihovo telo. "Svako ko nije navikao na golotinju mora da prevaziđe tu mentalnu barijeru. Uglavnom se radi o prihvatanju samog sebe, a time i drugih i drugačijih. Da dozvolimo sebi da budemo to što jesmo u svoj svojoj suštini. Naturisti nikoga ne sude prema izgledu, jer nam spoljašnji izgled čoveka nije bitan", ističe Penko.

Prema njenim rečima, golotinju najviše osuđuju oni koji sebe ne prihvataju, a žensko telo je (još uvek) mnogo više diskriminisano nego muško.

"Strašno mi je da se prirodno nago telo gura iza vrata zaključanih spavaćih soba ili kupatila", kaže. Tu Penko ocenjuje i da su naturisti pažljiviji prema drugima upravo zbog socijalne golotinje.

"U kampovima mnogo više poštujemo lični prostor, higijena je na mnogo višem nivou. Nikada ne bismo seli na tuđu stolicu bez upotrebe sopstvenog peškira", ilustruje svoju procenu.

Na pitanje kako uskladiti život ako je jedan od partnera naturista, a drugi nije za takav način života, Penko odgovara da se ponekad suzdržanost prema golotinji može otkloniti iskrenim razgovorom. I zajedničko sprovođenje slobodnog vremena bez odeće. Kod kuće i u prirodi.

Bez osuđivanja i sa punom merom strpljenja i prihvatanja razlika. Međutim, ako jedan od partnera insistira da se neće skidati – češće su to žene – moguć je i dogovor.

"Na primer, da naturista sam posećuje nudističke kutke. Pre ili kasnije, partner se pridruži", dodaje.

Pročitajte više na N1.