Posmatrali siledžiju koji šutira devojku na Adi: Psiholog objašnjava zašto

Šokanatan snimak nasilja u kome je muškarac šutnuo devojku nogom u glavu na Adi Ciganliji, na očigled velikog broja prisutnih na plaži, izazvao je lavinu komentara na portalima i društvenim mrežama, ali i podelio javnost.

Dok jedni osuđuju ovakav postupak i nedostatak empatije okoline, drugi tvrde da se ne bi "mešali u nečije privatne odnose, naročito kada su u pitanju muškarac i žena, odnosno partnerski odnosi".

Zanimljivo je i to da niko od prisutnih muškaraca nije ustao da zaštiti devojku i da su prvo, opet, reagovale žene.

Šta se to sa nama dešava i da li je empatija za drugo biće i tuđu muku potpuno nestala, zašto ne reagujemo kada neko trpi nasilje, za Telegraf objašnjava psiholog Zoran Musterović.

- Postoji nekoliko razloga zbog kojih ljudi ne reaguju kada vide tu vrstu agresije - kaže Musterović.

On navodi da prvi razlog jeste manjak empatije od koje smo počeli da bolujemo svi zbog okrenutosti sebi i svojim životnim problemima.

- Ljudi imaju svoje probleme, neće da se upuštaju u rešavanje tuđih i da se mešaju u živote drugih, jer time sebi mogu da naprave dodatne komplikacije. Verujem da mnogi osuđuju nasilje, što je mnogo lakše učiniti iza ekrana telefona i kompjutera, nego kada se nađete oči u oči sa nasilnikom. Pitanje kako bi i ti ljudi, koji su se iščuđavali u komentarima što niko ne reaguje, postupili u toj situaciji - kaže Musterović.

On ističe da većina muškaraca u glavi ima da ako se umeša moraće verovatno fizički da se obračunava sa nasilnikom.

- Mnogi razmišljaju da će možda u toj situaciji da dobiju batine, što im nikako nije cilj. Čak i u grupi ljudi reaguju pojedinačno, odnosno gledaju sebe i svoj interes, pa je tako teško naći i dvojicu, trojicu koji će da se udruže i reaguju. Druga važna stvar kada su u pitanju partnerski odnosi - mnogi ljudi smatraju da je to lična stvar i da se ne bi trebalo mešati - objašnjava sagovornik Telegrafa.

Musterović ističe da su ljudi svesni da će, ako se umešaju, možda morati da se pojavljuju kao svedoci na sudu.

- Većina polazi od toga da ima dovoljno svojih problema i da im nije potrebno da sebi dodatno komplikuju život sudovima i svedočenjima zbog konflikta ljudi koje i ne poznaju. Nismo spremni da sebi na taj način otežavamo život, a takvi smo postali zbog načina na koji živimo i problema koje i sami imamo - navodi psiholog.

On kaže da je prirodno da žene u takvim situacijama prve reaguju, jer se one vode instinktom.

- Žena ima majčinski instinkt i urođenu potrebu da zaštiti i pomogne onom ko je ugrožen. Zato žene reaguju i zovu u pomoć. Njima je to u prirodi zato imate većinom žene u profesijama kao što je medicina ili socijalni rad - navodi psiholog.

Sagovornik Telegrafa smatra da žene veruju da nisu ugrožene u toj situaciji.

- One se vode instiktom i empatijom, a racionalno smatraju ako nisu ni u kakvom ličnom odnosu s tim muškarcem, da ne ne mogu biti fizički ugrožene - navodi Musterović.

On zaključuje da agresija u svakom slučaju stvara zazor kod ljudi oko kojih se dešava i instiktivno ih tera na povlačenje, kada s druge strane imaju potpuno nepoznatu osobu.