Ovako su se zavoleli Ružica i Zoran Đinđić

Srpski političar snažne vizije i filozof, najveći reformator kojeg je Srbija imala i prvi demokratski izabran premijer Srbije posle Drugog svetskog rata mučki je ubijen pre tačno 22 godine, u 12.25 časova 12. marta 2003. s leđa kada je izašao iz službenog automobila marke "bmw" i krenuo ka ulazu zgrade Vlade. Bilo je tačno 12.25 godina. Pogođen je iz snajpera, a uprkos hitnom odlasku u Urgentni centar i pokušajima lekara da ga reanimiraju, tragično je izgubio život u 50. godini. 

Iza sebe je ostavio ćerku Jovanu i sina Luku, koje je dobio u braku sa suprugom Ružicom, a ona je jednom prilikom otkrila kako je počela njihova ljubavna priča, koja je nažalost, imala tragičan kraj. 

Ljubavna priča Zorana i Ružice Đinđić

Sudbonosni susret dogodio se na promociji njegove knjige Jugoslavija kao nedovršena država. Ružica, tada Pavlović - anonimna mlada devojka iz Valjeva, diplomirana pravnica, imala je posebnu ulogu – predstavljala je izdavačku kuću koja je objavila knjigu. Tog trenutka između njih dvoje rodila se posebna povezanost.

– Ja sam predstavljala izdavačku kuću koja ju je objavila. Već na prvi pogled, bio je za mene sasvim različit od svih ljudi koje sam do tada srela. U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno, da ga slučajno ne razotkriju, prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću – rekla je Ružica svojevremeno u velikoj ispovesti za "Nedeljnik".

Ružica se prisetila da je u Zoranovim očima odmah prepoznala moralnu čistoću koja je bila prikrivena njegovom odlučnošću i stavom.

– Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu. Čistunci, altruisti, humanisti su stalno na udaru, jer provociraju nečiju nečistu savest. Zato drugi pošto-poto hoće da ih isprljaju, i spuste na svoju meru – rekla je Đinđićeva udovica. – Sami za sebe, najbolje znaju ko su i kakvi su. I Zoran je to shvatao, prisiljen da svoju nevinost brani pomalo odglumljenim cinizmom.

 U vremenu kada je Zoran bio mladi doktor filozofije i vratio se sa doktorata u Nemačkoj, bio je obožavan među intelektualnim i kulturnim krugovima, ali i među pripadnicama lepšeg pola. Ipak, odabrao je Ružicu, devojku koja nije bio deo poznatih krugova, ali ga je osvojila umom i skromnošću.

- Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu koju niko nikad nije ni upoznao, prisetila se Ružica za Vreme 2006. godine

Par se venčao 1990. godine i u braku su dobili dvoje dece - ćerku Jovanu i sina Luku. 

Njihov dom postao je utočište ljubavi i mira, usred političkih turbulencija i pritisaka koje je Zoran svakodnevno nosio sa sobom.

- Nas troje smo ostali sami posle njega, ali taj osećaj zajedništva postao je još jači-  govorila je Ružica kasnije o životu posle Zoranove smrti.

 Ružica Đinđić je bila Zoranu velika podrška i  "vetar u leđa" tokom njegovih brojnih uspona i padova u politici.

Iako su imali priliku da žive mnogo spokojnije, bezbrižno i bezbednije, Đinđić je odlučio da ostane u Srbiji i pokuša da je promeni, a supruga i deca bili su tu da mu daju snagu. Danas, oni su ponosni zbog toga ko je i kakav je bio.

– Zvali su ga da bude profesor na Harvardu, ali on je to odložio na neko vreme – da bi ga ovde kojekakvi vređali, ponižavali, psovali, gađali jajima, a kriminalci i ubice optuživali da je kriminalac i ubica, da bi ga, na kraju, oni i ubili. Ostaje mi sada samo da budem ponosna što moj Zoran zaista nije bio jedan od njih. Život je morao dati da bi mu Srbija konačno poverovala – zaključila je.