On je bio doktor filozofije kome su se divili, ona anonimna devojka iz Valjeva: Ovako je počela ljubav Ružice i Zorana Đinđića

Zoran Đinđić je bio vizionar snažne vizije, vodio je jednu od najvažnijih političkih era u Srbiji. Međutim, iza ovog harizmatičnog lidera stajala je Ružica Đinđić, njegova životna saputnica i izvor podrške.

Njihova priča, satkana od ljubavi, strasti i nesalomive podrške, postala je simbol ne samo privatnog, već i političkog, intelektualnog i moralnog temelja koji je Đinđić gradio.

Početak ljubavi i neobičan susret

Ružica i Zoran Đinđić upoznali su se na promociji njegove knjige Jugoslavija kao nedovršena država. Ružica, tada mlada devojka iz Valjeva, diplomirana pravnica, imala je posebnu ulogu – predstavljala je izdavačku kuću koja je objavila knjigu. Tog trenutka između njih dvoje rodila se posebna povezanost. Ružica se prisetila da je u Zoranovim očima odmah prepoznala moralnu čistoću koja je bila prikrivena njegovom odlučnošću i stavom.

"U njegovim očima prepoznala sam moralno čistunstvo, koje je namerno, da ga slučajno ne razotkriju, prikrivao naglašenom samouverenošću, arogancijom, oštrinom i učenošću. Bio je čist kao suza, pa je zato i morao da se brani raznim odbrambenim mehanizmima, da ga ne provale u ovom okrutnom i pokvarenom svetu", prisetila se Ružica.
U vremenu kada je Zoran bio mladi doktor filozofije i vratio se sa doktorata u Nemačkoj, bio je obožavan među intelektualnim i kulturnim krugovima, ali i među ženama. Ipak, Zoran je svoj izbor napravio i odabrao Ružicu, devojku koja nije bio deo poznatih krugova, ali ga je osvojila svojim umom i skromnošću.

"Verovatno su doživele pravi privatni smak sveta kad je mene uzeo, jer je stvarno bio idealna prilika spram mnogih. A, eto, takav kakav je bio, odabrao je baš mene – anonimnu i nepoznatu koju niko nikad nije ni upoznao", prisetila se Ružica za Vreme 2006. godine.

Porodica i deca – Jovana i Luka

Venčanje je značilo početak zajedničkog života koji će biti ispunjen izazovima, ali i dubokom ljubavlju. Zoran i Ružica su postali nerazdvojan par, dvojac koji nije išao jedan bez drugog. Ma koliko da zvuči kao olako donet zaključak, ali ovo je čista istina: oni koji su ih posmatrali, uvideli su da su bili jedno za drugo.

Iste godine kada su se venčali dobili su ćerku Jovanu 1990, a sina Luku 3 godine kasnije. Njihov dom postao je utočište ljubavi i mira, usred političkih turbulencija i pritisaka koje je Zoran svakodnevno nosio sa sobom.

"Nas troje smo ostali sami posle njega, ali taj osećaj zajedništva postao je još jači", govorila je Ružica kasnije o životu posle Zoranove smrti.

Ružica je bila glavni oslonac porodice i uspevala je da stvori osećaj harmonije i stabilnosti za njihovu decu, uprkos svemu što je Đinđićeva politička karijera sa sobom nosila. Brinula se o tome da deci obezbedi koliko-toliko normalan život, iako su godinama živeli pod stalnim pretnjama i strahovima.

Život pod stalnom pretnjom

Ružica je kasnije u intervjuima opisivala godine koje su prethodile atentatu kao vreme kada je Đinđić postao "pokretna meta".

"Pucanj na Đinđića bio je i pucanj u jednu veliku ljubav i jednu skladnu porodicu", rekla je Ružica u intervjuu za Nedeljnik.

Još od 1996. godine, kada se aktivnije uključio u politički život Srbije, bio je svestan opasnosti koje mu prete, a porodica je živela u neprestanoj napetosti.

"Često sam mu govorila neka se mane tog ćoravog posla, neka Srbijom vlada ko hoće, i koga Srbi hoće, a mi ćemo se već nekako snaći", prisećala se Ružica.

Ipak, Zoran je imao jaku potrebu da učini nešto za Srbiju, čak i ako je to značilo da žrtvuje sigurnost i mir svoje porodice. Iako su mu nudili prestižne pozicije u inostranstvu, Zoran je odlučio da ostane u Srbiji i doprinese njenom preporodu. Upravo zbog takvih odluka, postao je meta onih koji su njegovu čestitost i neustrašivost doživljavali kao pretnju.

"Zvali su ga da bude profesor na Harvardu, ali on je to odložio na neko vreme – da bi ga ovde kojekakvi vređali, ponižavali, psovali… Ostaje mi sada samo da budem ponosna što moj Zoran zaista nije bio jedan od njih", rekla je Ružica.