Osveta ljubavlju i oproštaj: Savest traži ravnotežu!

Najlakši način za izlazak iz začaranog kruga patnje koju jedni drugima izazivamo je ukoliko se ponašamo u skladu sa sledećim:

Dajte i uzmite

Čim nešto uzmemo ili primimo od nekoga, osetimo se obaveznim da mu damo nešto zauzvrat, a istovremeno dajemo nešto jednake vrednosti. To znači: osećamo se dužnima prema nekome dok mu ne pružimo nešto prikladno. Nakon toga se ponovo osećamo nevino i slobodno.

Savest nas ne ostavlja na miru sve dok ne uspostavimo ravnotežu. Sve oblike savesti osećamo kao krivicu i nevinost, bez obzira o kom području govorimo. A ograničava se na područja davanja i uzimanja.

Davanje i uzimanje sa ljubavlju

Ako mi neko nešto da, a ja to uravnotežim, na primer, plaćam punu cenu za to, veza se završava. Oboje ponovo idemo svojim putem.

Ako za to platim premalo, veza će se nastaviti. S jedne strane, jer se ćemo osetiti neku vrstu obaveze prema ovoj osobi. S druge strane, jer se od nas očekuje nešto drugo. Tek kada potpuno uravnotežimo situaciju, postajemo slobodni jedni od drugih.

Sa dragim ljudima stvari su drugačije. Pored potrebe za ravnotežom, ovde igra i ulogu ljubav. To znači, čim primim nešto od onoga koga volim, vraćam mu više nego jednako ili jednako. Zbog toga, taj drugi se oseća zaduženo prema meni. Ali pošto me voli, opet mi daje više nego što mi je potrebno da uravnotežim.

Zato, razmena "daj i uzmi" između zaljubljenih ljudi raste.

Neredi u postupku "daj i uzmi"

Jedan nered smo upravo naveli, vraćam manje nego što sam uzeo. Suprotno je ako dajem drugu više nego što može ili želi da mi uzvrat. Samim tim postaje teško uspostaviti ravnopravnost.

Kako ovo utiče na ljubav? Ko ima više nego što mu je potrebno, napustiće vezu.

Odstupanja od mere imaju suprotan efekat nego što pružalac očekuje. Bračni odnosi, u kojima neko daje više od jednog, osuđeni su na propast.

To je ista stvar kada čovek uzima više nego što je voljan ili sposoban da pruži. U svakom slučaju, ovde postoji obeštećenje, ako fizički neadekvatan partner prizna da je uzeo više nego što može za uzvrat, a umesto da prizna on svim srcem zahvaljuje drugom. Zahvalnost takođe može da služi za uravnotežavanje.

Transfer za ravnotežu

Ne možemo uvek uravnotežiti situaciju davajući drugom zauzvrat nešto ekvivalentno. Ko može dati nešto ekvivalentno roditeljima koji su nas podigli na noge? Osećamo da im dugujemo ceo život.

Mnogi žele da se oslobode ovog tereta tako što izbegavaju da prihvate bilo šta drugo od njih. Oni postaju siromašni jer teret ovog osećaja dužnosti postaje pretežak za njih. Oni se odriču života, umesto da žive i uzimaju sve od života. Postoji jednostavan način vraćanja ravnoteže na lepo ispunjen način.

Umesto da nešto vratimo nazad, prenosimo to drugima. Pre svega, svojoj deci.nU isto vreme, svi se osećaju dobro i oni koji uzimaju i oni koji daju.

Vraćanje ravnoteže u negativnom obliku

Osećamo potrebu da uspostavimo ravnotežu na isti način, a ponekad i više kada su nam drugi naneli štetu. Tada želimo da se pozovemo na sistem, oko za oko, zub za zub.

Obe strane očekuju ravnotežu na poseban način. Ne samo žrtva koja je nešto prouzrokovala, već i oni koji su joj naneli štetu.

Žrtva žudi za osvetom, a zločinac želi da se oslobodi krivice. Šta se zapravo oonda događa? Da li se postiže ravnoteža? Ili žrtva po pravilu još više šteti počinitelju? Koje su implikacije ovde?

Zločinac smatra da je otišao predaleko. Dakle, on traži ravnotežu na svojoj strani, ovaj put kao žrtva. Da bi to izbalansirao, opet nanosi bol drugome. Pa ponovo nastaje disbalanc.

Zato se obnavljanje ravnoteže negativno povećava. Umesto da se vole, oni postaju neprijatelji. Kasnije ću se zadržati na premisama ovog određenog ponašanja. Prvo ću vam pogledati rešenje.

Osveti se ljubavlju

Potreba za vraćanjem ravnoteže u negativnoj situaciji je nepremostiva. Prinuđeni smo da popustimo. A ako pokušavamo da ugušimo tu potrebu i prevaziđemo je plemenitom poniznošću, na primer opraštanjem, rizikujemo odnose.

Zahvaljujući opraštanju, drugi prelaze iz jednakih ponašanja u ponašanje prema poslušnosti i dominaciji. Rezultat je sličan situaciji kada neko daje ljubav drugom, pružajući mu više ljubavi nego što može dobiti zauzvrat.

Pravi oproštaj uspeva samo ako je obostran. Na primer, kada se oboje više ne vraćaju u vreme, čak ni u misli. Tada im je dozvoljeno da zauvek reše neravnotežu.

Najlakši način za izlazak iz začaranog kruga patnje koju jedni drugima izazivamo je kada jedan povređuje drugog s malo manje boli, umesto da nanosi isto ili čak više.

To znači, i on se osvećuje, ali s ljubavlju. Drugi je iznenađen. Oboje se gledaju i sećaju se svoje bivše ljubavi. Njihove oči počinju da sijaju, ponovno nastaje ravnoteža između primanja i davanja, pa onda odpočinje novi ciklus.

U svakom slučaju, oboje su postali oprezniji i pažljiviji jedno prema drugome. Kao rezultat ove ravnoteže, njihova ljubav je postala još dublja.