Izložba: Čudni kotao Zorana Grebenarovića

Zoran Grebenarović završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 1981. godine, da bi se već sledeće godine obreo u Njujorku, gde je bio jedan od stvaralaca specifične i neponovljive atmosfere Ist Vilidža koja ga je dosta obeležila kao umetnika. Za taj period svog života, a i sam Njujork, umetnik je jednom prilikom rekao kako je u pitanju "jedna potpuno živa umetnost, atraktivna, te sam i ja ušao u taj kotao gde se kuvala ta čudna čorba".

Po rečima Ješe Denegrija ta "čudna čorba" bila je, između ostalog i u njegovom slučaju, neka vrsta birane teme za izbor neusaglašenih mešavina i umetnosti, konkretno poput rekonstrukcije prizora prema Rafaelovoj Atinskoj školi. Naime, tokom tri meseca 1986, zajedno sa dvoje njujorških umetnika - Liliana Luboja (Liliana Luboya) i Barnabi Ru (Barnaby Ruhe) - radi na slici velikog formata (9 cm x 14 m) po čuvenom motivu Rafaelove Atinske škole. Umesto istorijskih ličnosti iz Rafaelove verzije, ova tri umetnika uvode svoje njujorške savremenike, među kojima je i poznati pozorišni reditelj Bob Vilson.

U tom "kotlu" Njujorku, ostaje do 1986. godine, sa jednim prekidom boravka, kako bi priredio samostalnu izložbu u Galeriji Doma omladine 1983. Od ostalih samostalnih izložbi, Grebenarović beleži: Collegium artisticum, Sarajevo 1984, Galerija Equrna, Ljubljana 1988, Salon Muzeja savremene umetnosti, Beograd 1989, a učestvuje i na prvim i drugim Jugoslovenskim dokumentima u Sarajevu 1987. i 1989. godine.

Po povratku u Srbiju, Grebenarović po sopstvenoj tvrdnji „ulazi u polje vizantijske umetnosti koja za mene postaje potpuno i novo otkrovenje“. Bio je jedan od stvaralaca nove tendencije umetnosti osamdesetih na srpskoj i tadašnjoj jugoslovenskoj umetničkoj sceni, pod nazivom „nove geometrije“ (za razliku od figurativne „nove slike“ početkom iste decenije).

O svom stvaralaštvu je rekao:

- Ono što je karakteristično u mojim delima pripada istorijskom sećanju koje je aktuelizovano mnogo vekova ranije, a sada se inovira. Uvek je isto pitanje: vreme, prostor, svetlost. Tako je sve počelo, ne sumnjam da će se tako završiti, ukoliko kraja ima. Moje slike su refleksije fenomena koji svi živimo, ali ponekad ne obraćamo pažnju na njih. U tihoj reminiscenciji događaji postaju više od sećanja i postaju vizije. O mojim slikama možda je bolje da govori neko ko ima slične misli.

Zoran Grebenarović preminuo je 26. aprila u Beogradu u 66. godini, ostavljajući iza sebe neizbrisiv trag na savremenoj likovnoj sceni.

Galerija Dar Mar svoja vrata otvorila je 2002. godine, kada je osnovana kao privatna galerija, sa ciljem da promoviše i afirmiše vizuelno stvaralaštvo. U ovoj galeriji prisutan je spontan i nezavistan pristup kada je reč o selekciji autora koje predstavlja i zastupa, što je svakako redak slučaj kada je u pitanju današnja promocija umetničkih dela. Iako je prostorni i idejni koncept galerije izmenjen 2014. godine, Dar Mar i dalje krasi i izdvaja atmosfera koja se bazira na razmeni energija posmatrača i umetničkih dela, zajedničkim kreativnim naporima i veri u motivacionu snagu umetnosti.

U samom srcu Dorćola, od 22.11. i naredne tri nedelje, posetioci mogu pogledati Grebenarovićeva dela, i to u periodu od utorska do petka od 11 do 19h, kao i subotom od 11-15h.