Bečka šnicla ORIGINALAN RECEPT: Nastala u Italiji

Da bi se pripremila kako treba, postoje određena pravila, koja su u suštini jednostavana, ali ih je veoma važno slediti:

Teleće ili svinjsko meso

1. Bečka šnicla se pravi isključivo od telećeg mesa i to od buta.

Bečka šnicla, Wiener Schnitzel, ako se koristi svinjsko meso onda je to šnicla na bečki način – Wiener Art.

Način sečenja mesa

2. Komad mesa za bečku šniclu mora biti obrađen, isečen, na poseban način – Der Schmetterlingsschnitt, u obliku leptira. Da ponovimo, teleće meso od buta!

Pogledajte fotografiju: Umesto da se iseku 2 šnicle, meso se ne iseče do kraja već se ostavi spojeno, ne mnogo debelo.

Na taj način dobijemo veliki komad za pohovanje, kao u restoranu i onako kako je to preporučeno u originalnom receptu.
3. Takav komad mesa se zatim izlupa tučkom za meso. Doozvoljena debljina izlupanog mesa je maksimalno 5 milimetara.

Meso se posoli sa obe strane.

4. Pripremi se u jednom tanjiru brašno, u drugom izmućeno jaje i u trećem prezle.

Brašno, jaja, prezle – hrskava šnicla

5. Meso se spušta u brašno, okrene se obe strane, zatim u jaja pa u prezle.

6. Ovo je veoma važno – meso se samo blago spušta u nadeve, nikako se ne pritiska ili tapka. To je veoma važno da bi se stvorila lepa i hrskava korica.

Zagrejan puter

7. Prava bečka šnicla se prži na puteru. Zagrejati puter u dovoljnoj količini da šnicla može da “zapliva” u masnoći. Šniclu spustiti u zagrejan puter.

8. Šniclu nikako ne bušiti viljuškom, isključivo se koristi specijalna viljuška za okretanje mesa.

Ako želite da budete sigurni da se meso nije zalepilo za dno tiganja, protresti s vremena na vreme.

(Ko misli da ove sitnice nisu važne, nikada nije probao pravu bečku šniclu).

9. Šniclu okrenuti na drugu stranu kada dobije zlatnožutu boju.

Serviranje

Bečku šniclu servirati sa zelenom salatom, kriškom limuna i Petersilerdäpfel – barenim krompirom, prelivenim vrelim puterom i seckanim peršunom.

Istine radi, u današnje vreme, čak i u Beču, ovu vrstu šnicle ćete jesti pripremljenu od svinjskog mesa. Ništa manje nećete uživati.

Bečka šnicla istorijat i zanimljivosti

Priča o bečkoj šnicli počinje davno, jako davno na teritoriji Vizantijskog carstva.

Na vrhuncu svoje moći, Vizantijsko carstvo je bilo centar sveta. 

Na glavnoj kapiji je stajao natpis, koji je glasio otprilike ovako:

– Dobrodošli u palatu Konstantina Velikog! Dobrodošli u Konstantinopolj, centar sveta!

Zlato kao dodatak hrani

Carevi koji su vladali tim carstvom, mogli su sebi da dopuste gotovo sve, recimo da jedu hranu, koja je bila pozlaćena – upotrebljavao se fini zlatni prah.

Što se ukusa tiče, nema mnogo zapisa o tome da li je zlatni prah ukusan ili ne. Ono što je sigurno, hrana je lepše izgledala.

Moda se, vremenom, proširila i na druge vladajuće kuće.

Kuvari su spremali hranu za svoje gospodare i smišljali kako da pripreme nešto slično, ali bez zlata.

Prezla – zamena za zlatno prah

Neko se dosetio i upotrebio je mrvice starog hleba, poznatije pod imenom – prezla.

Dobili smo tako jedan od specifičnih sastojaka neophodnih za bečku šniclu.

U međuvremenu, otprilike početkom 15-og veka prestala je upotreba zlata u ishrani, tačnije zabranjena je kao štetna.

Bečka ili milanska šnicla

Sada je vreme da se pomene čuveni grof Radetski, Graf Radetzky, kog svi ljubitelji Bečkih novogodišnjih koncerta dobro poznaju po Radetskom maršu, Johana Štrausa.

Grof Radetski je na svojim službenim putovanjima po severnoj Italiji, uživao u lokalnim specijalitetima severne Italije. Izuzetno mu se dopala šnicla pripremljena kao da je posuta zlatom.

Pravom jačeg, poveo je sa sobom u Beč kuvara koji je pripremao te divne, zlatne šnicle i ostalo je poznato – stvorena je bečka šnicla.

Cotoletta alla milanese je naziv te vrste šnicle a Italijani i dan danas osporavaju originalnost recepta za bečku šniclu, ali to nije predmet današnje priče.