Manjak magnezijuma loš za mozak, srce i mišiće

Pre svega, magnezijum je jako važan za sintezu, odnosno stvaranje naše DNK. Takođe, omogućava razmenu različitih materija preko ćelijske membrane, pa čuva integritet ćelija. Manjak magnezijuma (ali i višak) najviše odraziti na stanje mozga, srca i ostalih mišića.

Kada magnezijum može biti u manjku?

Magnezijum spada u esencijalne minerale. To znači da ga moramo unositi putem hrane ili vode, da bismo ga imali dovoljno. Kod nedovoljnog unosa, nastaje manjak magnezijuma. Ali se magnezijum u nekim stanjima može više gubiti. Pa je i to razlog za njegov nedostatak.

Na primer, kod prevelikih fizičkih napora, troše se sve rezerve, pa i kapaciteti magnezijuma koji se angažuje oko transporta kalijuma i kalcijuma. U stanju stresa, magnezijum može omogućiti brže opuštanje.

Neke bolesti se takođe odlikuju češćim manjkom magnezijuma. Među njima su alkoholizam, Kronova bolest, intolerancija na gluten (celijakija), šećerna bolest, itd. U ovim slučajevima nedostatak nastaje kako zbog smanjenog preuzimanja u crevima, tako i zbog povećanog izlučivanja.

Posledice nedostatka magnezijuma

Budući da je magnezijum važan sastojak kostiju i u njima ga ima najviše, njegov nedostatak može voditi osteoporozi.

Takođe, funkcija nervnog tkiva se narušava, pa češće nastaje migrena.

Istraživanja su pokazala i veći rizik za razvoj šećerne bolesti kod hroničnog nedostatka magnezijuma.

Istraživanja su pokazala i da nedostatak cinka i magnezijuma dovodi do povećane potrebe za slatkišima i tzv. "zavisnosti od slatkiša". 

Pozitivni efekti unosa magnezijuma

Treba imati u vidu da, kao i kada je u pitanju manjak, višak magnezijuma može biti štetan. I u tom slučaju, ne bi trebalo eksperimentisati sa konzumacijom preparata sa magnezijumom. Ali onda kada organizam ima povećane potrebe, u fizičkom ili umnom naporu ili kod postojanja pomenutih bolesti i stanja koja to zahtevaju, treba unositi magnezijum.

Pre svega, svima je poznat njegov uticaj na umor i zamor, magnezijum ih umanjuje i povećava energiju.

Doprinosi balansu elektrolita, pa time obnavlja funkciju mišića i nerava.

Omogućava bolju psihičku funkciju.

Metabolizam je potpomognut.

Olakšano je očuvanje zdravlja zuba i deoba ćelija.

Takođe, neke studije su dokazale i povoljna dejstva kod poremećaja varenja različite vrste i pomaže kod grčeva mišića.

Umanjuje menstrualne tegobe (smanjujući grčeve materice, koja je najvećim delom građena od mišićnog tkiva).

Kosti su jače i izdržljivije jer se minerali adekvatno deponuju ili izbacuju, zavisno od potreba. 

Neka istraživanja su pokazala blagotvornost magnezijuma u stanjima poput depresije. A takođe utiče na regulaciju krvnog pritiska, pogotovo kod osoba koje boluju od hipertenzije.

Magnezijum u hrani

Magnezijum se u najvećoj meri nalazi u semenkama, zrnima žitarica, kafi, začinima, zelenom povrću, pečurkama i ribi. Badem, bundeva i lan su takođe dobri izvori magnezijuma. A sadrže ga i mahunarke, mak, kakao i kikiriki puter. 

Dnevna doza magnezijuma

Preporučen dnevni unos magnezijuma je 375 mg za odrasle osobe. Ova doza se preporučuje i preventivno, kod osoba koje boluju od migrene. U zavisnosti od prisustva nekih bolesti ili stanja ili trenutne terapije pojedinim lekovima, treba primeniti drugačije doziranje. Pa tako, osobe koje su na terapiji antibioticima, mogu smanjiti dejstvo antibiotika ako istovremeno uzimaju preparate magnezijuma, te ga tada treba izbegavati. Isto tako, osobe sa slabošću srca koje piju digoksin i diuretike, takođe mogu smanjiti dejstvo svoje redovne terapije magnezijumom. Tada je potreban dodatni oprez i konsultacija sa lekarom.