Šta se događa tokom i posle potresa mozga

Prilikom udarca mozak se pomera ka unutrašnjosti lobanje, pri čemu može doći do nagnječenja. Takođe, različiti delovi mozga pritom se mogu kretati različitim brzinama, zbog čega dolazi do pomeranja pojedinih delova, što može uzrokovati istezanje i kidanje nervnog tkiva. To narušava funkciju nervnih ćelija i dolazi do gubitka svesti. Neka nervna vlakna uspešno će se oporaviti od takve povrede, ali ona koja su pretrpela teža oštećenja mogu trajno izgubiti sposobnost slanja signala i komunikacije s drugim ćelijama u mozgu.

Što su sekundarne povrede

Sekundarne povrede su procesi aktivirani u mozgu koji mogu pogoršati potres mozga. Takve vrste povreda uključuju proizvodnju štetnih materija koje se nazivaju slobodni radikali, pojavu upalnih procesa u mozgu i smetnje u transportu molekula unutar nervnih ćelija. Oporavak od ovih povreda energetski je vrlo zahtevan proces, a oštećenje do kojeg je došlo usled traume otežava nervnim ćelijama proizvodnju potrebne energije. Takođe, usporen je protok krvi do mesta povrede, što ometa isporuku kiseonika i hranjivih materija potrebnih za oporavak.

Ponovne traume

Mnogi ljudi koji su doživeli potres mozga suočavaju se s simptomima kao što su glavobolja, vrtoglavica, umor, oslabljen fokus i povećana osetljivost na svetlo i zvuk. Simptomi se obično povuku za nekoliko nedelja, ali kod manjeg broja bolesnika mogu potrajati duže i biti odgovorni za dugotrajne promene u kognitivnim funkcijama (učenju, pamćenju, opažanju...). Iako se to retko događa, ako dođe do nove traume, pre nego što mozak uspe da se oporavi od postojeće, može doći do oticanja mozga što je stanje opasno po život. Situacije u kojima osoba ponovo doživljava potres mozga (do kojih, na primer, može doći bavljenjem nekim sportom) mogu uzrokovati pojavu demencije.