Kako preživeti vrućine?

Toplotnim šokovima podležna su deca do dve godine, te je neophodno rashlađivati ih što više, ne bi li im bilo prijatnije. Rizične grupe su i hronični bolesnici, kao i meteoropate, jer posebno reaguju tako što se hormon stresa kod njih luči više, a hormon za bol manje, tako da im je prag bola prilično snižen. Organizam se bori s viškom toplote na dva načina: znojenjem i širenjem krvnih sudova. Često se dešava da dolazi do drastičnog pada krvnog pritiska koji se realizuje kroz nesvjesticu, vrtoglavicu i kolaps!

Zaboravite energetska pića

Ono što je izuzetno bitno, prema rečima lekara, jeste to da kada se osoba onesvesti nikako je ne treba šamarati, niti polivati hladnom vodom, već je postaviti da leži, a uz to da joj se podignu ruke i noge ne bi li joj krv došla do mozga. Mozak je najviše osetljiv na nedostatak kiseonika i usled niskog krvnog pritiska mnogo trpi.

Neophodne su velike količine vode, ali ne u vidu zamene kafom ili energetskim pićima, jer to izaziva još veću dehidrataciju i dijareju. Još jedna rizična kategorija su vozači koji ne unose dovoljno tečnosti u svoj organizam, pa je apel da ne čekaju da popiju vodu tek kad osete žeđ, jer tada su već uveliko dehidrirali! Kada je smanjen unos tečnosti u organizam, krv je gušća i tada dolazi do infarkta, pa i tragičnih posledica.

Pamuk i lagana hrana

Veoma je važno da se obrati pažnja na oblačenje, koje mora da bude lagano, što podrazumeva pamučne materijale, jer telo isparava i potrebno mu je da diše. Ishrana je takođe presudna, te akcenat treba staviti na lagane obroke koji su bogati voćem i svežim povrćem.

Hronični bolesnici, posebno oni koji imaju terapiju zbog povišenog krvnog pritiska, treba da se posavetuju sa lekarom oko terapijske doze, da ne bi došlo do pada. Nema sumnje u to da su leta sve gora, ali osim pridržavanja saveta, ne preostaje nam ništa drugo nego da sačekamo da još jedno leto prođe.

Ne smete zaboraviti

- Prilikom izlaganja sunčevim zracima obavezno je, posebno za decu, koristiti sredstva s najvećim zaštitnim faktorom, koja je potrebno naneti u dovoljno debelom sloju, minimum 20 minuta pre izlaska iz kuće, uz ponavljanje svaka dva sata nakon svakog kupanja.

- Preporuka je i sunčati se postepeno, uz izbegavanje izlaganja sunčevim zracima u periodu od deset do 16 sati, posebno deca, trudnice, starije osobe i srčani bolesnici, kao i oboleli od šećerne bolesti.

- Treba oblačiti laganu, široku i svetlu odeću od prirodnih materijala, uz obaveznu zaštitu glave kačketima ili šeširima i nošenje sunčanih naočara s UV zaštitnim slojem.

- Preporuka lekara je da se tečnost unosi polako, u malim količinama, i da se izbegavaju alkoholna, gazirana i zaslađena pića koja samo pojačavaju dehidraciju.

- Leti su česti ugrizi ili ubodi različitih insekata koji se mogu manifestovati crvenilom i svrabežom kože i velikim bolnim otokom. U većini slučajeva stanje se smiri i prođe nakon stavljanja hladnih obloga i umirujućih krema na mesto otoka.

- Vrućine naročito teško padaju starijim i osobama sa zdravstvenim problemima, pa je tim osetljivijim grupama najvažnije da se pridržavaju saveta lekara i konsultuju se s njima kakav uticaj lekovi koje koriste mogu imati na termoregulaciju i ravnotežu tečnosti u telu.

- U toplim danima bi trebalo maksimalno pojednostaviti pripremu jela - upotrebljavati samo sveže namirnice, adekvatno ih termički obraditi i, po mogućnosti, svakodnevno pripremati sveže obroke.

- Kad su obroci u pitanju, treba jesti češće, ali manje količine i izbegavati hranu bogatu belančevinama.

- Rashladite prostor u kojem živite, bilo bi idealno da sobna temperatura bude ispod 30 stepeni Celzijusa danju i ispod 22 stepena noću.

- Danju treba zatvoriti prozore i roletne, naročito one koje su okrenute prema suncu, a navući zavese, draperije, tende na prozore koji dobijaju jutarnje ili popodnevno sunce.

Vrućine i sport

Trkače rekreativce je moguće videti na skoro svim gradskim saobraćajnicama, a letnji period sa sobom nosi rizik i po narušavanje zdravlja. Veliki broj ljudi se rekreira na takav način, te je trčanje potrebno prilagoditi delovima dana. Ne preporučuje se trčati u najtoplijem delu, već u večernjim ili ranim jutarnjim satima. Svi koji se bave ovom vrstom aktivnosti to rade na vlastitu odgovornost, a bitno je reći da čak i mlađim osobama preti opasnost od toplotnog udara.

Dodatnom fizičkom aktivnošću organizam se pregrejava, bez mogućnosti da se rashladi, tako da im preti toplotni udar s gubitkom svesti, što je ozbiljna komplikacija. Čak i ako kuburite s težinom, trebalo bi da znate da trčanje donosi veliko opterećenje za kardiovaskularni sistem, te bi prvo trebalo korigovati težinu, raditi na kondiciji, pa tek onda krenuti za ovom vrstom sporta koja je iscrpljujuća.