Islandski tinejdžeri su pili najviše na svetu: Kako su prestali?

Ali, danas je situacija sasvim drugačija, tvrde islandski psiholog Gudberg Džonson i američki profesor psihologije Harvi Milkmen. Oni kažu da je država rešenje pronašla u izgradnji objekata za zabavu i rekreaciju mladih.

U Rejkjaviku, kao i širom Islanda, postoje klizališta na zatvorenom, sale za ping pong, badminton, bazeni sa geotermalnom vodom, tereni za fudbal, staze za trčanje, gde mladi mogu da se bave sportom, da troše višak energije i da se druže.

Uz to, u školama se nudi niz dopunskih aktivnosti posle nastave, kao što su muzika, ples i umetnost, a i sami roditelji često provode vreme sa decom na izletima i šetnjama po prirodi.Danas, mladi Islanda su poznati po tome što nisu skloni porocima. Godine 1998. procenat mladih koji su bili pijani u mesecu koji je prethodio ispitivanju, bio je 42 odsto, a godine 2016. bio je pet odsto. Procenat mladih koji su nekada koristili marihuanu spao je sa 17 odsto na sedam odsto. Procenat mladih koji su pušili cigare svaki dan, spao je sa 23 odsto na tri odsto.

Model Islanda dao je odlične rezultate i primenjen je i u mnogim drugim zemljama kako bi se poboljšalo psihičko i fizičko stanje mladih koji su u današnje vreme pod ogromnim stresom. Islandski psiholozi su došli do zaključka da mladi koji posežu za drogom i alkoholom ne mogu da se nose sa stresom i potrebna im je uteha kada se suočavaju sa depresijom, ili jednostavno žele da preuzmu rizik i da rade to što vide da radi neko drugi.Harvi Milmen je razvio ideju da ljudi postaju zavisni od hemijskih promena u mozgu koje im se dešavaju kada konzumiraju supstance, trkaju se sa automobilima ili kradu nešto, pa se tako navlače na alkohol, drogu, seks, kalorije, kokain, kriminal i šta sve još ne.

Tako je došao na ideju: "Zašto društvo ne učini da ljudi postanu zavisni od hemijskih promena koje im se dešavaju u mozgu, ali na prirodan način, bez negativnih posledica od poroka?"Početkom devedesetih godina, Harvi je započeo projekat u kojem je deci bilo ponuđeno da uče ono što žele, bez obzira da li je to sviranje instrumenta, treniranje karatea ili igranje uz hip hop, i da im se obezbedi iskustvo koje će im napraviti promene u mozgu i smanjiti anksioznost.