Sve što treba znati o koronavirusu

Ipak, virus je stigao i do SAD-a, Evrope i Australije, do sad je umrlo nešto više od 200 ljudi i na desetine hiljada je zaraženo, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je juče globalnu opasnost. Mi vam donosimo dosad poznate informacije koje bi trebalo da znate.

Odakle je virus stigao?

Krajem decembra kineski zvaničnici informisali su Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da imaju problem. Novi, dotad nepoznati virus koji izaziva oboljenje nalik upali pluća velikom brzinom širio se gradom Wuhanom i oko njega.

Koronavirusi su uobičajeni među svim vrstama životinja, a ponekad mogu mutirati u forme koje se mogu preneti i na ljude. Od početka ovog veka dve druge vrste koronavirusa prešle su na ljude, prvi put 2002. godine, izazivajući teški akutni respiratorni sindrom (SARS), a drugi put 2012. uzrokujući slučajeve bliskoistočnog respiratornog sindroma (MERS).

Naučnici veruju da se čovek prvi put zarazio novim virusom početkom decembra na pijaci morskih plodova u Wuhanu, odakle se proširio. Još uvek nije tačno poznato od koje životinje potiče, a prema genetskom kodu sumnja se na zmije i šišmiše. Dodajmo i da su SARS i MERS potekli od šišmiša.

Je li ovaj virus isti kao SARS?

Novi virus nije SARS, iako su se oba pojavila u Kini. Potiče iz iste viruske porodice kao SARS, imaju neke sličnosti, ali je to potpuno novi virus. Ipak, s obzirom na sličnosti, naučnici i zvaničnici koji brinu o javnom zdravstvu dosadašnja iskustva koriste kako bi ga lakše zaustavili.

Koliko je opasan novi virus?

Prema dosadašnjim informacijama, zdravstveno stanje inficiranih pacijenata kreće se od blago pogoršanog do ozbiljno narušenog. Prema podacima SZO, četvrtina pacijenata su teško bolesni. Zasad je smrtna stopa oko četiri odsto, iako bi se to moglo promeniti. Poređenja radi, smrtnost od SARS-a bila je 14 do 15 posto. Ipak, važno je istaći da se većina smrtnih slučajeva dešava kod starijih osoba koje su već imale ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih oboljenja, visokog pritiska i dijabetesa. Oni su, dodajmo i to, najrizičnija grupa i kad je reč o običnoj gripi.

Koliko brzo se prenosi?

Još uvek nije poznato koliko brzo se virus prenosi sa jedne osobe na drugu. Aktuelni dokazi sugerišu da se prenosi sa obolelog samo na članove bliže porodice ili zdravstvene radnike. To je znak da se, kao i drugi koronavirusi, može preneti samo između ljudi koju su u veoma bliskom kontaktu, a verovatno se prenosi i kijanjem i kašljem.

Posle sastanka održanog 23. januara Sjetska zdravstvena organizacija je saopštila da su zabeleženi lanci prenošenja virusa na najmanje četiri generacije, odnosno osoba zaražena najverovatnije od životinje prenela je virus drugoj osobi, a ova sledećoj. SZO veruje da svaka zaražena osoba u proseku može preneti virus na 1,4 do 2,5 drugih ljudi, iako je prerano davati potpune zaključke. Ako uporedimo sa SARS-om, taj prosek je bio između 2 i 5 ljudi.

Uvođenje karantina i druge aktivnosti tog tipa mogu itekako smanjiti broj budućih zaraženih ljudi.

Koji su simptomi?

Najčešći simptomi su povišena temperatura, opšta slabost, bolovi u mišićima, proliv, grlobolja i suvi kašalj, a kasnije se mogu razviti teškoće sa disanjem.
Virus može izazvati blage simptome nalik gripi, ali i ozbiljne respiratorne bolesti. Kod ljudi s postojećim hroničnim stanjima uočeno je povećanje ranjivost na teške oblike bolesti, a kod starijih ljudi postoji veća osetljivost na teži oblik bolesti.

Kako se zaštititi?

Prema onome što je dosad poznato, dovoljno je voditi računa o higijeni, odnosno redovno prati ruke, prekrivati usta prilikom kašljanja i držati se podalje od bolesnih ljudi. Standardne preporuke SZO se odnose na pranje ruku sapunom i vodom ili vlažnom maramicom na bazi alkohola, pokrivanje usta i nosa medicinskom maskom, maramicom ili rukavom savijenim laktom kod kašljanja ili kijanja, izbegavanje nezaštićenog bliskog kontakta sa svima koji razvijaju simptome prehlade ili gripe i traženje medicinske njege ako imate temperaturu, kašalj ili otežano disanje.

Zbog svega ovoga savetuje se izbjegavanje velikih skupova, korišćenje zaštitne odeće i termička obrada namirnica, posebno mesa.

Postoji li vakcina?

Ne postoji. Neki farmaceutski eksperti upozoravaju da će biti potrebne godine da ona bude osmišljena. Zvanični Peking brzo je podelio informacije o genetskom kodu virusa, što znači da su američki i kineski naučnici već počeli da rade na vakcini. Ipak, za to će biti potrebno najmanje godinu. Zasad je Kinezima prioritet izgradnja nove montažne bolnice sa 1.000 kreveta u kojoj će lečiti isključivo pacijente zaražene ovim virusom.