NAJŠKRTIJI: "Svekar mokri u šaht da ne bi puštao vodu"

Neki primeri su dosta ekstremni, poput oca koji je odbio da plati jednu funtu za parking na venčanju svog sina. Jedna Britanka tako je otkrila da je njena prijateljica na venčanje zajedničke prijateljice kao poklon donela polupraznu bocu vina.

Jedna komentatorka je napisala "Kad smo se moj bivši muž i ja rastali, prilikom iseljavanja, on je sa sobom poneo i daljinski upravljač."

Drugi je dodao: “Poznajem čoveka koji poseduje samo jednu sijalicu u celoj kući. Premešta je iz prostorije u prostoriju, kako koju koristi. Ima dobar posao i dovoljno novca, samo je veoma škrt.”

Jedan primer je takođe šokirao: "Moj svekar je toliko škrt da mokri u kanalizacioni šaht ispred kuće kako ne bi morao da pušta vodu u wc-u. Mrzi da troši vodu u kući, a sudove opere sa nekoliko kapi vode."

Još jedna korisnica je priznala kako su imućni roditelji njenog supruga na božićni ručak doneli paket pita od mlevenog mesa. Ona je božićno okupljanje pripremala za desetoro ljudi. Kad su se svekar i svekrva najeli, sa sobom su poneli iste pite koje su i doneli na ručak.

Još jedna osoba je podelila zapanjujuću naviku svoje sestre. "Spomenula sam ovo već pre, ali moja sestra bi išla na sahrane, čak i ljudi koje je jedva poznavala, a vodila je i svoju decu. Rekla bi im da se dobro najedu da ne mora ništa da priprema kod kuće, a zatim bi uzela veliku količinu hrane za sledeći dan. Hvalila se time i svedočila sam takvom njenom ponašanju više puta!"

Druga žena je podelila škrto ponašanje svog bivšeg supruga. "Moj bivši muž živi lagodno i ne mora da plaća kredit, a ima i dobro plaćen posao. Uprkos tome, nije želeo da postavi tuš u svom kupatilu, nego svako jutro ide kod mame ili u teretanu i tamo koristi tuš."

Jedna osoba podelila je i nekoliko priča o prijateljima koji uzimaju napojnice namenjene konobarima.

"Dok sam radila kao konobarica, za jednim stolom bilo je dosta ljudi koji su ostali do kasno na proslavi rođendana. Slavljenik je na kraju ostavio veliku novčanu napojnicu za osoblje, ali jedan od gostiju vratio se nazad i uzeo taj novac sa stola. Nekoliko godina kasnije, imala sam šefa koji je imao sličnu naviku. Kad bismo jeli u restoranu svi zajedno kao tim, svi bismo morali da mu damo novac i deo za napojnicu, a on bi platio karticom. Stvar je u tome što kod plaćanja nikad nije dodao i napojnicu. Koleginica mi je kasnije rekla kako je svaki ručak plaćao na firmu, tako da je zapravo uzimao sav naš novac."

Jedna žena je, međutim, priznala vlastito škrto ponašanje. "Pre 15 godina, kad smo se vraćali sa zimovanja, na aerodromu su me izabrali za kontrolu prtljaga. Bilo me tako sramota što sam morala da otvorim svoje kofere i pokažem neotvorene pakete jeftinog šećera, brašna i pirinča, čija je vrednost bila nekoliko funti. Kuvali smo sami i precenila sam koliko mi je namirnica zapravo potrebno, a ne volim da bacam hranu. Mogla sam da vidim kako zaposleni prevrću očima kad su videli što sam nosila sa sobom."