I plitka voda može biti kobna: Smanjite rizik od utapanja

Stalan nadzor dece u vodi

Manja deca se mogu utopiti u vrlo maloj količini vode (svega nekoliko centimetara visine) u kratkom vremenskom razdoblju. Treba da budu pod stalnim nadzorom, čak i pri kupanju u kadi i malim, plastičnim bazenima. Stalan nadzor roditelja ili drugih odraslih osoba jedno je od osnovnih pravila bezbednosti i prevencije utapanja male dece.

Savladavanje veštine plivanja

Naučeno plivanje smanjuje rizik utapanja kod male dece za 88 posto. Decu koja su završila obuku plivanja potrebno je i dalje stalno nadzirati i pomagati u savladavanju i usavršavanju plivanja. Odrasle osobe koje nisu dobri plivači treba da se kupaju u plitkom delu i pod nadzorom drugih iskusnijih plivača.

Nošenje sigurnosnog prsluka

Deca koja ne znaju da plivaju treba da nose sigurnosni prsluk primeren njihovom uzrastu, visini i težini i da budu pod stalnim nadzorom. Mogu koristiti i šlaufe ili 'mišiće', ali prilikom njihove upotrebe potreban je dodatan oprez jer ne pružaju visok stepen sigurnosti kao prsluk. Sigurnosni prsluk se preporučuje prilikom vožnje na čamcima ili drugim plovilima kod svih osoba, dece i odraslih.

Kupanje u rekama i jezerima pod posebnim oprezom

Kupanje u rekama i jezerima treba da bude pod povećanim oprezom zbog mutne vode, često neravnog dna i iznenadnih prelaza u dubinu, kao i zbog struja i virova. Preporuka je da se ne ulazi u vodu odmah nakon obroka, već najmanje dva sata nakon jela.

Oprezno ronjenje

Prilikom ronjenja na dah ne sme se predugo zadržavati dah niti hiperventilirati (ubrzano forsirano disati) pre uranjanja. Potrebno je poznavati i primenjivati osnovna pravila sigurnog ronjenja. Treba uvek roniti u paru.

Plivanje pod posebnim oprezom za osobe koje boluju od hroničnih bolesti

Osobe koje boluju od hroničnih, posebno srčanih bolesti, dijabetesa i epilepsije treba da se pridržavati lekarskih uputstava o ponašanju za vreme letnjih vrućina. Treba uzimati preporučenu terapiju, ali treba znati i da neki lekovi mogu dovesti do nuspojava koje mogu povećati rizik od utapanja. Osobe koje boluju od epilepsije po pravilu treba da se kupaju u društvu drugih osoba pod posebnim oprezom.

Izbegavanje konzumacije alkohola

Alkohol povećava rizik od utapanja zbog velikog broja negativnih uticaja uključujući poremećaj svesti, smanjenje kontrole rasuđivanja, smetnje u motoričkoj koordinaciji te brojne druge promene u ljudskom organizmu.

Poznavanje osnovnih mera spašavanja i oživljavanja

Osoba koja se utapa može potopiti i tako ugroziti i drugu osobu, uključujući i najbolje plivače, zato se preporučuje da se spašavanje, ako za to postoje uslovi, prepusti osobama koje su obučene za to. Ako takvih osoba nema u blizini, osobi koja se utapa treba pristupiti s oprezom. Dobro je prilikom spašavanja koristiti pomoćna sredstva poput pojasa za spašavanje i slično. U slučaju potrebe, treba što pre započeti s osnovnim merama oživljavanja i pozvati hitnu medicinsku pomoć.

Povećanom riziku od utapanja izložene su sledeće grupe:

mala deca
neplivači
osobe muškog pola
osobe koje boluju od određenih hroničnih bolesti
osobe koje su konzumirale alkohol
osobe koje se kupaju u rekama i jezerima