Da bi živeli duže: Godišnji odmor mora da traje bar ovoliko

Studija koja je trajala čak 40 godina najpre je imala za cilj da ispita rezultate zdravog života (vežbanje, uravnotežena ishrana i prestanak pušenja) na dugoročni rizik od razvoja srčanih bolesti.

Ali, istraživači su nedavno pogledali podatke studije i saznali da je najvažniji pokazatelj dugovečnosti zapravo - stres. Na početku studije 1974. godine 1.222 muškarca srednjih godina podeljeno je u dve grupe. Jedna grupa je dobila usmena i pisana uputstva kako živeti „zdravo“. Vežbali su, primali savete nutricionista i savete kako da prestanu s pušenjem i kako da po potrebi koriste lekove za holesterol i visoki pritisak.

Druga grupa služila je kao kontrolna i tamo istraživači nisu intervenisali. Obe grupe su praćene pet godina i rizik od kardiovaskularnih bolesti smanjen je u grupi gde su stručnjaci intervenisali, što i nije iznenađujuće.

Međutim, nakon 15-godišnjeg praćenja, 1989. godine, istraživači su otkrili da je više muškaraca umrlo u grupi gde im je struka pomagala nego muškaraca u kontrolnoj grupi.

Nedavna analiza podataka studije otkrila je vezu između muškaraca koji su umrli u interventnoj grupi i koja bi mogla da objasne ove podatke: Naime, svi su uzimali manje dana odmora. Muškarci iz interventne grupe koji su uzeli manje od tri sedmice godišnjeg odmora imali su 37 odsto veće šanse da umru između 1974. i 2004. od onih koji su uzeli više od tri sedmice odmora.

"Nemojte misliti da će vam zdrav način života nadoknaditi preterani rad i neuzimanje godišnjeg odmora", rekao je Timo Strandberg, vodeći autor studije i profesor sa Univerziteta u Helsinkiju i dodao: "Odmori mogu biti dobar način za ublažavanje stresa."

A šta po povratku s godišnjeg?

Psihološkinja Kristina Bačkonja savetuje da bi bilo dobro osvestiti šta nam može pomoći pri povratku u uobičajeni ritam. Naime, idealnog i jedinstvenog recepta nema: ono što može pomoći jednoj osobi, ne mora nužno i drugoj.

"Verujem da sami najbolje znamo što nam najviše pomaže, a da bi uopšte mogli osmisliti što i kako dalje, možda će vas usmeriti sledeći saveti", kazala je psihološkinja.

Da bi povratak u realnost posle odmora bio lakši, možda bi bilo dobro započeti s radom sredinom sedmice. Na taj način se postupno vraćamo obavezama, vikend je bliži pa je zato i šok malo manji.

Iako ljudi vole da iskoriste i zadnji dan za boravak na moru, povratak na radno mesto dok ste naraspakovani, umorni od puta i nepripremljeni može biti prilično stresan. Kombinacija umora, nezadovoljstva i naglog skoka obaveza verovatno nije najbolji izbor za početak radne sedmice.

Bez obzira što ste se vratili u svakodnevicu, ostavite malo vremena za sebe, za opuštanje, za stvari koje volite da radite. Iako je ponekad u zgusnutom rasporedu teško naći vremena za sebe, imajte na umu da je opuštanje čoveku potrebno kao san ili zdrava ishrana. Svakodnevno opuštanje uz aktivnosti koje volite će smanjiti rizik od nastanka depresije, anksioznosti i razdražljivosti.

Iako se vaš letnji godišnji odmor završio, imajte na umu da vam to nije zadnji odmor i da su to bile tek dve ili tri sedmice. Iduće leto će doći tek za godinu dana, ali to ne znači da je i vaš idući odmor tako daleko.

Ono što uvek možete jeste planiranje novog godišnjeg odmora. Ako vas zamišljanje i planiranje novog godišnjeg odmora opušta, nema razloga da to ne radite. U krajnjem, pomisao da ćete ponovno na godišnji odmor može biti vaše svetlo na kraju tunela.