Dete ima pravo na grešku: Važni saveti psihologa o vaspitanju

- Pogrešno verujemo da "ne smemo da grešimo", da su greške "strašne i nedopustive", što vodi kontraefektima ne samo kod dece, već i kod odraslih. Psihološki pritisak koji na ovaj način sami produkujemo ili provociramo kod deteta vodi u emocionalne blokade. Sa druge strane samo iz greške možemo nešto da naučimo, nikako iz savršenstva. Greška nam zapravo poručuje da nešto možemo da uradimo i drugačije. Ona je vodič ka tome da se razvijamo, da isprobamo nešto novo. Ona nam poručuje da odbacimo naše stare navike i pokušamo drugačije -  objašnjava psiholog.

Prema njenim rečima, u vaspitanju u kome i sami roditelji imaju prava da pogreše jako je važno da roditelji osveste svoja uverenja u odnosu na greške koje su neizbežne i kod deteta i kod njih. To je važno jer je poželjno da roditelji budu tolerantni na greške deteta, da ga usmeravaju, da ga podrže dok ono uči nešto novo i u tom učenju greši.- Ukoliko vređamo dete zbog toga što je pogrešilo, rizikujemo da kod njega razvijamo nisko samopoštovanje, strah da izađe iz komforne zone, strah od greške i samim tim od pokušaja. S obzirom na to da se učenje ne dešava samo u školi u formalnom obrazovanju, već počinje mnogo ranije, važno je da roditelji neguju toleranciju prema greškama čim krenu prvi vaspitni uticaji na dete. U komunikaciji sa detetom pažnju treba da obrate i na neverbalnu komunikaciju, odnosno na celokupnu poruku koju šalju detetu - ističe psiholog za "Blic ženu".

Iz odnosa koji roditelj ima prema greškama deteta, dete može da "izvede" različite zaključke, često pogrešne u odnosu na sebe, kao i u odnosu roditelja prema njemu. Na primer, dete pogrešno može da zaključi da će ga roditelj voleti samo ukoliko dostiže "neki postavljeni stanadard", a to je i osnova za ljubav i odnos koji će ono razvijati prema sebi i prema drugima.

- Istina je, dakle, da najbolje učimo iz sopstvenih grešaka, a u tom učenju upravo sprečavamo da one imaju ozbiljnije posledice po nas - zaključuje Krivokuća.