Šta zamerate roditeljima? Upoređivanje, razvod, zapostavljanje

Da li je to "boljka" isključivo generacija koje su rođene osamdesetih ili važi za sve?

Psiholozi kažu da okolnosti u kojima odrastamo, kao i podrška ili izostanak podrške roditelja, i te kako mogu da utiču na formiranje naših stavova o životu. Jedna korisnica Tvitera postavila je pitanje: “Šta biste voleli da su vaši roditelji drugačije (u)radili u odnosu prema vama?”.

To je pokrenulo lavinu komentara korisnika ove društvene mreže od kojih su neki iskreni i tužni, a bilo je i onih zanimljivih i duhovitih.

Neki među tviterašima podelili su svoju tugu i izneli ono što ih duboko tišti.

- Uhhh, teško pitanje, da mama nije pila, da je imala sa mnom razgovore kao sa kćerkom, a ne da joj se poverim, a ona mi prebaci u svađi. Udaljile smo se mnogo, a opet majka mi je i volim je, pa se čujemo i imamo kotakt - napisala je jedna korisnica Tvitera.

Mađu najčešćim zamerkama su one koje se odnose na to da su roditelji bili preblagi ili prestrogi, kao i da svoje potomke nisu pripremili za sve ono što ih u životu čeka.

Razvod kao trauma koja se ne zaboravlja

Mnogo je onih koji ne praštaju upoređivanje sa drugom decom, ali i zanemarivanje njihovih emocija.

- Da su me manje upoređivali sa drugom decom i da su reagovali na nasilje koje sam trpela dobar deo osnovne škole - napisala je jedna od tviterašica.

Za neoprostivu grešku neki smatraju razvod kao veliku traumu za celu porodicu. Ali, ima i onih koji misle drugačije:

- Da je mama ranije ostavila tatu, bolje bi bilo za obe - navela je jedna od korisnica ove društvene mreže.

U tvitovima prednjače i zamerke na to što su im roditelji nametali šta će da studiraju i razočaranost što su ih poslušali.

- Da su me pustili da ostvarim svoje snove, da se bavim onim što volim, a ne onime što je "sigurnije", jer se ispostavilo da ništa nije "sigurno" - istakla je jedna tviterašica.

Među tvitovima ima i onih koji su duhoviti čak i kada je reč o ovoj ozbiljnoj temi. Jedna korisnica ove društvene mreže napisala je da svom ocu najviše zamera to što joj je uvek govorio da je "najlepša i najpametnija, da je jaka i hrabra, i da je najvažnije da bude dobar čovek".

- Po tom modelu sam tražila muža i našla skota - napisala je jedna gospođa.

Opaska jednog od korisnika, u moru ozbiljnih i teških tvitova, posebno privlači pažnju. On smatra da je najveći "greh" njegovih roditelja što su mu umesto "ponike" kupili bmx bicikl.

Neki su se čak žalili i što ih roditelji više nisu tukli i terali da rade i što su imali previše povrenja u njih.

Roditeljski model vaspitanja

Među tviterašima ima i veliki broj onih što smatraju da njihovi roditelji nisu grešili i da su radili najbolje što su umeli, kao i onih koji su i sami u međuvremu postali mame i tate, pa shvatili da taj roditeljski posao baš i nije lak.

- Ništa. Moji su odradili posao skroz roditeljski do koske. Čak sam se uhvatio da svom detetu govorim neke stvari koje su moji matorci meni govorili i od čega mi se podizala kosa na glavi kada sam bio klinac - napisao je jedan tvitraš.I psiholozi često slušaju o roditeljima kao "glavnim krivcima"

Psiholog Zoran Musterović za "Telegraf" prenosi svoja iskustva iz terapeutske prakse o tome šta deca najčešće zameraju roditeljima.

- To zavisi i od godina starosti. Kod mlađih te zamerke se uglavnom odnose na to da tata i mama više vole mlađeg ili starijeg brata ili sestru. A kada ih pitate kako to znaju, iz onoga što oni kažu zaključite da su roditelji prema tom drugom detetu popustljiviji - objašnjava Musterović.

Prema njegovim rečima, česte zamerke mlađih generacija su na to što im roditelji ne udovoljavaju sve.

- To se odnosi na klasičan potrošački mentaliet koji sada vlada, a to je ljutnja zašto im nisu kupili ono što su tražili. Potpuno iznenađenje za mene je to što se sve manje dece žali na to da malo vremena provode s roditeljima. Snižen je taj kriterijum zajedništva u novim generacijama i njima gotovo i da ne smeta što malo razgovaraju međusobno - ističe psiholog.

Kada je reč o onima koji su stari 25 do 30 godina i stariji, Musterović prenosi da su njihove glavne zamerke na račun roditelja to što nisu uspešni onoliko koliko bi hteli da budu.

- Oni se uglavnom žale na to da su bili ili prezaštićeni ili nedovoljno zaštićeni, da imaju manjak ili višak samopouzdanja. To sve može biti minus u vaspitanju, ali i ne mora da znači. Postoji trenutak kada bi svako trebalo da postane svestan svojih mana i kvaliteta i da počne realno da posmatra sebe ma kako da je vaspitavan. Višak samopouzdanja jednako je štetan kao i manjak, jer nisu realni - objasnio je psiholog.

On je zaključio da je "zameranje roditeljima racionalizacija kojoj mnogi pribegavaju da bi smanjili lične frustracije zbog neuspeha, ali je to samo zapravo izgovor za bežanje od odgovornosti".