Zašto je ispred ženskog WC-a uvek duži red?

A vi ste verovatno razgovarali s drugima iz tog reda - "Bože, zašto to uvek traje toliko dugo!"

Žene češće od muškaraca operu ruke i koriste sušilicu za ruke. To je razlog za više žena u WC-u. Ali, šta je s kabinama? Studije pokazuju da muškarci provode u WC-u prosečno 60 sekundi, a žene 90 sekundi - što je 50% duže. Ako postoji isti broj toaleta za muškarce i žene, to će rezultirati gužvom u ženskom WC-u.

The Conversation navodi nekoliko razloga zašto u ženskim WC-ima znatno češće nastaje 'prometni čep':

Biološki razlozi

Neki su od razloga zašto ženama treba više vremena u toaletu biološki. Otprilike polovina ženske populacije je u menstruacionom dobu (između 12 i 52 godine), a najmanje 20 posto njih će imati menstruaciju u trenutku kad se nađete u redu.

Menstruacija znači da se žene moraju baviti i drugim stvarima osim onih uobičajenih za WC, poput menjanja uložaka ili tampona - odmotavanje, stavljanje i odlaganje korištenih materijala povećavaju trajanje vremena u kojem žena zauzima prostor WC-a.

Osim toga, žene imaju veću verovatnoću da imaju određena zdravstvena stanja koja ih prisiljavaju da isprazne bešiku. U to spada cistitis, vrsta infekcije mokraćnog sistema koju uzrokuju bakterije. Češće su kod žena jer je kod njih manja udaljenost analnog i mokraćnog otvora.Odeća i dizajn

Ženska odeća dizajnirana je tako da zahteva duže vreme skidanja. Ideja o više od dva sloja odeće možda je za mnoge muškarce potpuno mistična, ali žene često nose tri ili više, u praktične ili modne svrhe (ili oboje).

Zatim sledi dizajn javnih WC-a. Naime, prostor ženskog i muškog toaleta je možda isti, ali najčešće nije. U muškima je veći broj pisoara, kojih stane više jer zauzimaju manje mesta od kabina.

Dakle, manje je prostora za žene da isprazne bešiku u ženskim toaletima, što znači da će manje žena moći da ih koristi u bilo kojem trenutku.

Takođe, pisoari u muškim toaletima znači da više pojedinaca može ući i izaći bez otvaranja, zatvaranja i zaključavanja vrata, a zatim ponovnog otvaranja ili brisanje WC šolje.

Muškarci znatno ređe nose torbe, pa i ne troše vreme na njeno odlaganje, na primer na vrata WC-a. Dakle, već imaju slobodne ruke i ne trebaju da traže (i žongliraju) gde da ih stave.Muškarci zapravo mogu ići bilo gde

Žene znatno češće brinu o deci i odvode ih na WC. Slično tome, 81% plaćenih ličnih negovatelja i asistenata ljudima kojima je potrebna pomoć u toaletu su žene.

Oni mogu biti prisiljeni da koriste kabine (s izuzetno ograničenim prostorom za dve osobe) kada odgovarajuće nisu dostupne.

Ako su s prijateljima ili porodicom a zavisno o mestu i vremenu dana, žene će često posetiti javne toalete u parovima ili grupama, a ne same. Taj obrazac može se dogoditi zbog sigurnosnih problema, a može biti i vrsta društvene navike.

Nakon što žene završe u kupatilu i opere ruke, one mogu provesti neko vreme proveravajući i nameštajući odeću i izgled u ogledalu.

Na nekim događajima na otvorenom pod okriljem mraka muškarci retko koriste javne toalete, a to očito smanjuje gužve u njima.I povrh svega: Iz godine u godinu sve je manje ženskih WC-a!

Javni ženski WC-i su postali jedno od glavnih feminističkih pitanja jer ih iz godine u godinu ima sve manje. U Velikoj Britaniji je još 2010. bilo 5.159 sanitarnih čvorova, a njihov broj je u idućih osam godina spao na 4.486.

Broj se smanjuje svake godine, a čak i kad postoje, ženski zahodi često nisu u tako dobrom stanju kao muški.

Zbog svega toga, ženama treba barem tri puta više WC-a nego li muškarcima da bi se izjednačilo vreme čekanja pred vratima. Ali u toliko tradicionalnim postavkama javnih toaleta, situacija je obrnuta i često puta ima više WC-a za muškarce nego za žene.

Kad na mušku stranu možete smestiti kabinu i pet pisoara, na isti prostor na ženskoj strani možete smestiti samo tri kabine.

To znači ne samo da žene gube sate svog života čekajući u redovima za toalet, već i da ne mogu koristiti javni prostor na isti način kao muškarci. Ova zagonetka prekrštenih nogu nije slučajna.

To je neuspeh u planiranju i dizajnu. Kad mnoštvo muškaraca dizajnira svet, a ima jako malo spoznaje o tuđim iskustvima, svet se uglavnom kreira prema muškarcima i njihovim potrebama.

Rade li to namerno? Ma, ne! Naprosto niti jedan upravo diplomirani inženjer arhitekture ne planira tako nešto, niti o tome razmišlja. Ali sabotaža se skriva drugde.

Jer rešenje problema ženskih javnih toaleta je dobro poznato. To je loš obim između kodifikovanja prostora za nuždu koji bi trebao biti u obimu 2:1 ili 3:1 u korist žena.

U Velikoj Britaniji ovaj paritet ostaje tek na niovu smernice. U Kanadi i SAD-u to je već odavno upisano u zakon o standardima i nove zgrade ili stare koje se obnavljaju moraju poštovati ovaj obim.