"20 godina sam trpela nasilje i bojala se odlaska. IDITE ODMAH"

Jedna žena odlučila je da svoju priču podeli u blogu na sajtu Alternet. Njena "ljubavna" priča nije uobičajena, ali nažalost nije ni retka. Jer ona je bila žrtva bračnog zlostavljanja.

Trajalo je godinama, ali je uspela da izađe iz "začaranog kruga" nasilja i laži. Priču vam donosimo povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

- Prestanite. Jednostavno prestanite da pitate zašto je žena toliko glupa i slaba da ostane u zlostavljačkoj vezi. Nema odgovora koji biste mogli da razumete. A vaša osuda samo će još više osramotiti zlostavljanu ženu. Jer to posramljuje žene poput mene.

- Problemi počinju s jednom kapljicom koju možda i ne primetite. Kad vam se obrati na način koji bi trebao da zvuči kao "šala". Meni je bilo rečeno da sam preosetljiva i da nije bila reč ni o kakvoj velikoj stvari. Pa sam počela da mislim da su to sve male stvari i da sam ja samo preosetljiva. Povremeno bih primetila da kaplje, ali nije bila reč o nekim velikim stvarima. Šala u javnosti na moj račun činila mi se sve više kao nešto što moj partner čini kad je glavni zabavljač za stolom.

- Kad bi me upitao da li stvarno planiram da izađem napolje u "toj haljini" ili s kim idem da se vidim, mislila sam da to samo znači da me voli i da se brine za mene. Kad mi je rekao da mu se ne sviđaju moji novi prijatelji, saglasila sam se sa njim. Suprug mi je bio bitniji od prijatelja, pa sam prekinula druge veze.

- Iako to kapljanje počinje sve više da vam ide na živce, ne biste valjda prodali kuću zbog jedne česme koja kaplje?! Kad me je gurnuo malo jače nego što je trebao, sama sam sebe uverila da nije tako mislio. On je jednostavno zaboravio koliko je jači od mene. A kad sam mu se suprostavila zbog još jedne laži koju je izrekao, on mi je rekao da sam luda što mu ne verujem. I tako sam ja počela da se pitam da li sam pomalo luda.

- Počinjem da smišljam načine na koje mogu da nadoknadim stvari koje eventualno nedostaju u našem braku. Trudim se da budem bolja supruga, da je čista kuća, uvek spremna večera. Jednu noć psu sam dala njegovu već hladnu večeru, a kada je došao kući posle ponoći, probudio me da mu pripremim obrok dok se drao na mene.

- Buđenje iz sna postaje uobičajena pojava, ne dopuštam sebi da opušteno, duboko spavam. Uvek slušam i čekam. Ujutro pazim da decu tiho ispratim u školu, kako ne bi probudili tatu. Svi hodamo oko njega kao po jajima. Sad već kaplje dosta jako, ali ja se bojim da ispod slavine stavim kantu i vidim koliko vode gubim.

- Da nisam rekla to što jesam, on se ne bi toliko naljutio. Ja sam kriva. Samo moram da budem tiha. Trebala sam da budem pametnija, a ne da mu se suprotstavim pošto je pio. On je u pravu. Stvarno sam nezahvalna kučka. On svaki dan ide na posao kako bih ja mogla da ostanem kod kuće s decom. Naravno da mu treba vremena za sebe kada dođe kući.

- U retkim situacijama kad idem da se nađem sa prijateljima, jurim kako bih stigla kući pre njega. Nikad ga ne zamolim da on pričuva decu kako bi ja imala noć za sebe. Ne smem ni na koji način da ga dovedem u nezgodnu poziciju. 

- Toliko se trudim da budem savršena supruga i da imam savršenu porodicu da i ne primećujem da se voda izlila po podu. Pred drugima nas predstavljam kao savršenu porodicu, objavljujem fotografije srećne porodice na Fejsbuku.  Nisam sigurna šta me više plaši: strah da bi drugi mogli da otkriju moju tajnu ili da bi moj suprug mogao da otkrije da sam ja odala tajnu našeg braka. Tad odjednom shvatim da ga se bojim.- Jedan dan ustajem iz kreveta i shvatam da je kuća poplavljena. I glava mi je skoro potpuno pod vodom. I bojim se. Tad shvatim da strah vidim i u očima svoje dece i pitam se šta li sam to učinila. Kako sam završila ovde? Ko sam to postala? Jednu noć je bacio mobilni na mene i skoro me udario u glavu. Ja želim da spakujem decu i odem. Tokom večere, kad ustane i gađa me viljuškom pred decom, ja želim da odem.

- Ali kuda bih mogla da odem? A i ako odem, šta ću da radim? Kako ću da priuštim samostalan život? On je u pravu: ja nisam sposobna da preživim sama. Treba mi njegov novac. I tako ostajem, jer posle 20 godina ovakvog života, ja ne znam kako drugačije da živim. 

- Poplava se nastavlja, te ja ponovno gubim dah pod vodom. Tokom naše tipične večeri ispunjene njegovom ljutnjom, ja kažem da je bilo dosta i odlučim da mu uzvratim. Ali čak i pijan kakav je, on je jači od mene. Kad se nagne nadamnom vidim da u očima ima "taj" pogled. Njemu je pružena biološka mogućnost da me ubije, a pogled u njegovim očima me prestravio.

- On mi kaže da slobodno odem, ali da će deca ostati s njim. Ja znam da mi je ovo poslednja šansa da se izborim, ne samo za sebe, nego i za svoje psihičko zdravlje. Ali uprkos mojim namerama, tajna je napolju. A ja ga ne mogu samo tako da odem, kao što mi toliki prijatelji preporučuju. Nije toliko jednostavno.

- Nemam novac. Uvek je pazio šta radim, a mrzeo je kad bih ga optužila da me špijunira. Osećala sam se krivom i posramljenom kad sam mu dala svoju ušteđevinu. Verovatno je popio ili potrošio na kockanje, kako bi impresionirao neku drugu ženu. A ja sam zapela i opet ostajem.

- Molim se Bogu da ne padnem još jednom, jer iako shvatam da nema spasa za moju porodicu, želim da spasi mene i moju decu. Ja sam jedna od srećnica. Iako više nisam u braku, imam ožiljke.

- Zlostavljanje se ne mora nužno pokazivati u obliku masnice na licu ili krvave rane. Tragovi psihološkog zlostavljanja jednako su štetni. Krenula sam na terapiju na kojoj mi je dijagnostikovana depresija, anksioznost i PTSP. Zbog psihološkog zlostavljanja bila sam sva u strahu, a zbog depresije i teskobe nisam bila sposobna da preduzmem potrebne korake kako bih izašla iz svega.

- Tri godine posle, i dalje me određeni zvukovi i situacije podsete na ono što se dogodilo. Kad se moj šef jednog dana naljutio na koleginicu i počeo da se dere, fizički mi je pozlilo. Kao da sam se našla na istom mestu na kojem sam bila pre toliko godina.

- Brinem zbog toga kako je na moje ćerke uticalo to što su gledale kako se muškarac loše ponašao prema ženi, ali i zbog toga kakav je to uzor bio za moje sinove. Ostajala sam u braku zbog dece. A sad krivim sebe zbog učinaka koji je moj ostanak ostavio na njih. Zašto sam ostala? Zato što sam bila izolovana, bila sam finansijski zavisna, bila sam neispavana, uveravao me i verovala sam mu da sam beznačajna, bila sam iscrpljena jer sam stalno morala da budem na oprezu od sledećeg napada... Ostala sam jer sam se više bojala odlaska - ispričala je Dženifer Vilijams-Filds.

A nije trebalo... ipak, uspela sam!