"Jadna je ovo srednja škola, ne idemo pola trećeg i četvrti od početka"

Jedna mama je ispričala kako je neobavezno ćaskanje sa ćerkom maturatkinjom dodatno uznemirilo u situaciji u kojoj nije jednostavno držati "konce u rukama".

Evo šta je napisala o tom događaju:

- Još malo i gotova srednja škola - rekla sam ćerki onako usput, više za sebe konstatovala kako vreme leti i da mi je dete već na pragu fakulteta.

- Ma, mama, kakva srednja škola, pola trećeg razreda i evo četvrti od početka škole nemam. Svi su se opredelili za onlajn, šestoro nas dolazi na onu nastavu, ocenjivanje da ne pominjem - odgovorila mi je smoreno.

I pogodilo me mnogo, mnogo, jer sam u tom momentu shvatila koliko se toj deci zapravo oduzima, a kraj ne nazire. Shvatila sam da je došao momenat u kom je prevaziđeno pitanje sticanja znanja, jer je mom detetu drastično izmenjeno jedno od najlepših životnih doba.Srednjoškolski dani i druženja, posebno iz završnih razreda... pa ne treba objašnjavati kakve su to uspomene za ceo život, a onda, zamislite da vam neko to oduzme, zabrani...

U redu, zbog zdravlja ima smisla, ali ipak nisam ubeđena da je sve premereno kako treba.

Zašto su njihovi srednjoškolski dani manje bitni od rada neke kompanije u kojoj svi sede bez maski i distance?

Jasno je da su škole ponele najveći pritisak zbog koronavirusa, ali nije baš najjasnije da li je adekvatna reakcija i na drugim mestima kojima cirkuliše mnogo ljudi.

Veliki je teret na plećima profesora i kad se sve sagleda deluje da se ne shvata dovoljno koliko se našoj deci zapravo oduzima. Da li se razmatra njihov gubitak i postoji li plan B?

Deluje kao da su odluke o merama u školama pitanje trenutka na koji se niko opet ne vraća.

Po strani što su deca po prirodi stvari našla načine da izbegnu da uče, odgovaraju, što su profesori pod pritiskom i pitanje je šta i kako se ocenjuje.

Znanje će ko bude želeo nadoknaditi, ali trenuci iz đačkih klupa su nepovratni. 

Da li je cena previsoka i da li je u "korona ludilu" žrtva dece najveća?