"Nisam Majka Tereza, rađam za pare“ | Savremena žena | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Savremena žena

Direktno.rs [ Izvor: DW ]

18. 06. 2020. 13:02 0

"Nisam Majka Tereza, rađam za pare“

Da li je teško biti surogat-majka? Šta kažu sopstvena deca, a šta muž? Da li je teško da se preda beba posle rođenja? Jedna Ukrajinka priča otvoreno o svojim iskustvima.

Alina Stahorska je jedna od 1.500 Ukrajinki koje su prošle godine rodile decu po narudžbi za strance. Ima 32 godine i živi u Harkovu. Ima svoja dva sina.

Prošlogodišnji porođaj je za nju bio treće uspešno surogat-majčinstvo. Prvi put je tako rodila dete za irski bračni par kade je imala 21. godinu. Potom je rodila po dete za parove iz Nemačke i Indije.

Za razliku od mnogih žena koje su na isti način rađale decu, ona za DW govori otvoreno o svemu, osim o visini honorara. Ali prema podacima iz drugih izvora, po trudnoći se plaća 15.000 evra.

DW: Kako ste postali suragat majka?

Alina Stahorska: Prvi put sam bila vrlo mlada. Upravo sam se rastala od svog prvog muža, morala sam da ga ostavim. Ali nisam imala stan za mene i za moje prvo dete, koje je tada imalo tri i po godine. Najpre smo pola godine živeli kod moje bake. Za program surogat-majčinstva sam saznala iz jednog oglasa. Otišla sam u kliniku da me testiraju, bila sam tamo sa sinom. Čekao me u hodniku. Ponekad sam ga ostavljala kod bake.

Da li Vam je teško pala odluka da postanete surogat-majka?

Nisam imala ni najmanju sumnju, jer sam znala zašto to radim. Naravno, plašila sam se. Mislila sam da me neće uzeti jer sam mlada. Ali sve je prošlo dobro i rodila sam dete. Posle i drugo i treće.

Da li su vaši roditelji znali za to?

Da. Oni žive u Rusiji. Kad su se oni tamo preselili, ja sam ostala kod bake u Harkovu, gde sam rođena.

Kako su Vaši roditelji reagovali?

Dobro. Nije bilo problema. Ništa nisam krila ni pred komšijama ni pred prijateljima ni pred rodbinom. Naravno, ima ih koji su ružno mislili o meni, da prodajem svoje dete i slično. Ali dosta mojih drugarica, njih deset ili 15, uključile su se u program prema mojoj preporuci.

Klinike tvrde da surogat-majke žele da pomognu parovima bez dece…

Iskreno rečeno, nisam tamo otišla kao Majka Tereza da pomognem parovima bez dece. U prvom planu mi je bio novac. To je istina. Do danas imam kontakt sa tim roditeljima i oni su veoma zahvalni. Raduje me da sam im pomogla. Ali ja sam imala moje sopstvene ciljeve.

Vi dakle ne smatrate da je surogat-majčinstvo iskorišćavanje žena?

Ako se neka žena odluči za to, onda zna zašto to čini. Meni je ponuđena izvesna suma i znala sam šta mogu da kupim za to. Ne vidim tu neko iskorišćavanje.

Kako ste potrošili novac?

Posle prvog surogat-majčinstva platila sam pola trosobnog stana, posle drugog pola dvosobnog stana. Kasnije sam oba prodala i kupila jednosoban stan, koji sam kasnije prodala. Sa novcem od trećeg deteta kupili smo kuću u Harkovu i dva automobila. Toliko novca za to vreme ne bih drukčije mogla da zaradim.

Da li Vam je fizički teško palo da budete surogat-majka?

Prvi put je bilo teško. Imala sam trudničku mučninu, nisam imala gde da odem, a imala sam troipogodišnje dete. Samo sam sedela među svoja četiri zida. Drugi i treći put znala sam šta me čeka, pa mi je bilo lakše. Neprijatno je jedino što često mora da se ide u kliniku na ispitivanja i injekcije. Ne bojim se uzimanja krvi, ali se bojim injekcija.

Kakve su to bile injekcije?

To su bili hormoni. Daju vam progesteron.

Ima li odricanja kod takve trudnoće?

Mora da se pazi na sebe i na ishranu. Možeš sve osim – seksa, pušenja i alkohola.

Kakav je bio stav Vašeg muža?

U braku smo četiri godine. Poslednja trudnoća je bila u tom periodu. Moj muž je bio striktno protiv toga. Rekla sam mu da drukčije ne može. Kao varilac on ima neredovne prihode. Pošto imamo zajedničkog sina, ja ne mogu da radim. Ali stan mora da se plati, a mora nešto i da se jede. Kada sam obavila sve preglede i nisam odustala, pomirio se s tim. Teško mu je padalo što sam nosila tuđe dete. On bi želeo još jednu ćerku, ali ja ne želim dodatnu decu. I sa tim se pomirio. Sada ima automobil i dobro mu je.

Da li je bilo još nekih konflikata?

Nikako. Kada sam morala na ultrazvučno snimanje on me je vozio. Kada bih noću poželela ananas ili nar on bi mi to nabavio. Ponašao se kao da čekamo naše sopstveno dete.

Da li su vaša za vreme trudnoća bila različita prema sopstvenom i prema „tuđem“ detetu?

Da, osećala sam da to nisu moja deca, ali sam bila pažljiva, kao što treba. Na primer, za vreme treće trudnoće kao surogat-majka dobila sam od oca deteta iz Indije snimljene indijske dečije pesmice sa njegovim glasom, kako bih to puštala detetu u stomaku. Moram da priznam da sam to radila jednom ili dva puta mesečno, a ne svakodnevno. A sa mojim sopstvenim detetom sam pričala, to je bilo potpuno drukčije. Prilikom surogat-trudnoće znaš da moraš da rodiš dete i onda je kraj. Pošteno govoreći, nisam imala osećanje ljubavi.

Čak ni posle porođaja?

(razmišlja) Kada sam prvi put videla poslednje dete ležalo je u porodilištu. Upravo sam potpisivala dokumente, a dečak je počeo da plače. Niko od lekara ili sestara nije reagovao, bili su zaokupljeni administracijom. Nekako mi ga je bilo žao i htela sam da ga uzmem na ruke. Onda su me zamolili da odem. Onda sam, naravno, malo plakala.

Da, bilo je teško.

Posle, kada sam otpuštena sa klinike, otišla sam sa mužem do roditelja deteta, koji su u Harkovu iznajmili stan. Tamo sam bebu uzela u naručje. Dlanovi su počeli da mi se znoje, a ruke da drhte. Odmah sam dečaka dala nazad, njegovom ocu. A muž mi je rekao da bi bilo bolje da odmah pođemo kući.

Da li ste imali slična osećanja kod prva dva deteta kao surogat-majka?

Prvi put sam bila potpuno ravnodušna. Drugi put sam dojila dete. Kada su ga uzeli, to mi je teško palo. Često sam mislila na njega. Pola godine kasnije su mi roditelji poslali slike kako dete sedi i smeje se. To me je dirnulo do suza, radovala sam se da ga vidim. Htela bih da vidim kako ta deca rastu, šta će biti u budućnosti.

Da li vaši sinovi znaju za tu decu?

Mlađi to još ne razume, nije mu ni četiri godine. Stariji zna. On se ne seća prve takve trudnoće, ali drugi put je zapamtio roditelje koji su došli u posetu i doneli poklone. Zna da sam bila u drugom stanju, a zna i zašto.

Imate li kontakt sa roditeljima te dece?

U prvom slučaju sam majku upoznala tek posle rođenja deteta. Ona je iz Irske. Nemamo kontakt. Sa drugim parom imam kontakt. Za par iz Nemačke sam 2013. rodila dečaka. Dopisivali smo se elektronski. Prošlog oktobra su posle sedam godina posetili Harkov, da bi pokazali dečaku gde je rođen i da nas upoznaju. Ali njegova majka se još nije usuđivala da mu kaže celu istinu i ko sam ja. Predstavili su me kao poznanicu.

Da li ste imali osećanja kao prema sopstvenoj deci?

Ne. Bilo mi je jasno da to nije moj sin. Ali kad sam pošla na sastanak zaplakala sam, jer nisam znala kako da se ponašam.

Da li su Vas pozvali da ih posetite u Nemačkoj?

Da, pozvali su me, ali nekako se ne usuđujem da odem tamo. A dečak kojeg sam rodila za par iz Indije ima tek pet meseci. Otac mi stalno šalje njegove fotografije. Svaki put im poželim sreću i zdravlje.

Želite li da još jednom budete surogat-majka?

Htela bih. Ako me uprkos mojim godinama i brojnim porođajima uzmu, spremna sam. Još samo ovaj put.

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 0

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Skupštinski mikser

Zoran Živković [03.08.2020.]


Video dana

Negde u Rusiji...

Anketa

Da li ste za smenu i odgovornost Kriznog štaba?

Rezultati