Zaljubljujemo se u one koji su nam potrebni za duhovni rast?

Zaljubljujemo se u ljude koji ulaze u naš život da bi ubrzali naš duhovni rast i pomogli nam da zaronimo u svoje unutrašnje moći. 

Njihov zadatak je da nam pokažu da već posedujemo osobine koje su nam potrebne za naš dalji razvoj. 

Duša sama pronalazi ove ljude uprkos našem zdravom razumu. To je temelj ličnog razvoja, ali istovremeno i iluzija. Zapravo se zaljubljujemo u sebe, tačnije u svoje buduće ja. 

Oni ljudi koje volimo odražavaju osobine koje su potrebne našoj duši. Svaka mana praktično nestaje onog trenutka kada transformacija započne.

Unutrašnja transformacija je obično bolna i ali posle nje počinjemo da stičemo osobine koje smo voleli u drugoj osobi.

Da bismo to postigli, moramo da prođemo kroz neke interne promene koje se odnose na naše lične perspektive i poglede. Nažalost, u većini slučajeva to postaje jasno tek nakon razdvajanja.

Bol nas katapultira u novi svet i kada napokon stignemo u taj novi svet, možemo se bez emocija osvrtati i objektivno posmatrati događaje iz prošlosti.

Iluzija je konačno nestala, a preostala je objektivna stvarnost. Zato ne krivite druge za svoja neispunjena očekivanja.

Sledeći put ćete vi biti razlog nečije promene.  

Pitanje je: "Kada će se završiti vaši ljubavni ciklusi?" 

Za svakog od nas postoji neko ko će postati trajni deo našeg sveta. Kada se on ili ona pojave, bolje je rešiti svoje unutrašnje stanje tako da više ne morate tražiti delove koji nedostaju. Jedino na šta ćete morati da se usredsredite je zajedničko stvaranje nečeg novog.