Vodeći bioetičari sveta: Srbija težak slučaj

Autori navode da su Novi Zeland i Australija imale sličan pristup. Kao jedan od uzroka početnog uspeha u borbi protiv pandemije u ove dve zemlje autori vide poštovanje mera, ostanak kod kuće, socijalno distanciranje. „Najveći broj smrti Australijanci su gledali na TV-u. No, uprkos privremenom uspehu, ovaj je pristup doživeo neuspeh. Pojava delta varijante vodila je ubrzanoj vakcinaciji“. Očekuje se da će broj vakcinisanih u obe zemlje ubrzo dostići 90 procenata.  

Autori potom analiziraju primer Švedske: „Ideja prirodno stečenog ’imuniteta krda’ pokazala se ne samo kontroverznom već i kao očigledan neuspeh“. Međutim, sada je oko 80% Šveđana vakcinisano barem jednom dozom, a više od pola sa dve. Procena švedskih naučnika jeste da je za dostizanje "imuniteta krda" potrebno između 52 i 82 procenata vakcinisanih. „U tom svetlu“, ocenjuje članak, „izgleda da je Švedska konačno stekla imunitet kojem je težila, ali ne na prirodan način već potpomognuta masovnom vakcinacijom“. 

Srbija se od prethodno navedenih zemalja razlikuje na dva načina:  

„Prvo, protivljenje vakcinaciji mnogo je raširenije. Drugo, Srbija je podvrgnuta populističkoj autokratskoj vlasti tokom različitih perioda proteklih decenija. Posledice su to da su godine antizapadne zvanične medijske kampanje uzele danak, uprkos brzom i velikom uspehu u nabavci vakcina. Te kampanje, koje sadrže antimedicinske poruke, vrhunac su imale na početku pandemije, kada je onima koji veruju u ’alternativnu medicinu’ ustupano vreme i poklanjana velika pažnja u medijima koje kontroliše država“, navodi se u članku. 

Takođe, članak ocenjuje da je u Srbiji država koristila pandemiju za političke ciljeve, a da su podaci o žrtvama korone i zaraženima bili prikrivani i falsifikovani. „Srbija se sada nalazi među zemljama s najvišom stopom novoinficiranih po glavi stanovnika u celom svetu. Tokom nekoliko dana ove jeseni Srbija se čak nalazila na prvom mestu. Polovina populacije pokazuje nepoverenje prema vakcinaciji. Stopa vakcinisanih barem jednom dozom kreće se oko polovine stanovništva“, konstatuje se u članku.  

U Irskoj je do kraja novembra više od 90 procenata stanovništva starijeg od 12 godina dobilo barem jednu dozu. „Ogroman broj političara zastupao je stav o potrebi vakcinacije. Međutim, vakcine nisu obavezne i malo je verovatno da će to biti promenjeno“, navodi se u članku i dodaje da je Irska zemlja s najnižom stopom nepoverenja prema vakcinaciji u Evropi.  

Članak, takođe, najdetaljnije analizira kretanje u Sjedinjenim Državama, ističući političku upotrebu i zloupotrebu pitanja vakcinacije i snažno protivljenje obaveznoj vakcinaciji. Tome uprkos, do kraja novembra 59,3 % celokupnog stanovništva SAD-a je vakcinisano dvema dozama.  

Šta se može zaključiti iz svega, pitaju autori članka?  

„Javno zdravlje i vakcinacija posebno, tiču se politike, vrednosti i poverenja javnosti isto koliko se tiču i nauke i činjenica. Izolacija i prirodna infekcija nisu uspešne politike. “Nijedna država nije ostvarila lak niti velik uspeh“ u borbi protiv pandemije, konstatuju autori teksta, napominjući da u svakoj zemlji postoje delovi populacije koji ili ne veruju vladi i njenim obavezujućim propisima ili naprosto nemaju pristupa zdravstvenoj zaštiti. 

Na kraju, autori napominju da bi obavezna vakcinacija mogla biti način da se stigne do većih procenata vakcinisanih: „Međutim, ako nije zasnovana na ubedljivim argumentima o moralnoj obaveznosti i zaštiti zajednice, obavezna vakcinacija može izazvati glasno protivljenje i tako dodatno umanjiti poverenje u društvu“, piše Slobodna misao.