Skoro 450.000 ljudi zaraženo u poslednjem talasu

Kao što slika pokazuje, dijagram dnevnog priraštaja (prikazan crvenom bojom) vrlo je "čupav". Radi bolje preglednosti koristi se "izglačan" prikaz kao "kotrljajuća srednja vrednost" (rolling average) tokom nedelju dana (7-day, označen plavom bojom), ili tokom dve nedelje (biweekly, označen crnom bojom). Zbog usrednjavanja odgovarajući maksimumi pojavljuju se kasnije, i imaju manju vrednost. Kumulativno, ništa se ne menja.

Stotinu dana nakon početka tog trećeg talasa, krajem decembra prošle godine, dnevni porast broja zaraženih je opao ispod polovine maksimuma.

Poslednji (peti) talas korone u Srbiji, prikazan na sledećoj slici, krenuo je krajem juna 2021. godine. Ovogodišnji maksimum (?) dnevnog priraštaja dostignut je 28. septembra (8.467). Međutim, umesto da postupno opada, broj novozaraženih se, već više od mesec dana, održava na visokom nivou.

Značajne razlike ova dva talasa postoje i u odgovarajućim kumulativnim vrednostima. Tokom trećeg talasa, od početka pa do trenutka kada je broj novozaraženih opao na polovinu prethodnog vrha, registrovano je ukupno 283.907 novih slučajeva. Tokom poslednjeg talasa, od njegovog početka krajem juna pa do sada, registrovano je 446.181 novih slučajeva. A talas nikako da krene da se povlači.

Slična situacija je u Austriji. U periodu od 13. septembra do 20. oktobra broj novozaraženih, posmatran kao prosečna vrednost u intervalu od dve nedelje, praktično se "šetao" u granicama plus-minus 10 odsto srednje vrednosti. Poređenja radi, 38 dana posle prethodnog ("prolećnog") vrha, broj novozaraženih u Austriji je opao za 50 procenata. A ove jeseni, problem je pojavio kada je od 20. oktobra do trećeg novembra broj novozaraženih dnevno porastao za više od 150 odsto.

Kada je reč o smrtnim slučajevima, situacija je nešto složenija. Po prirodi stvari talas smrtnih slučajeva kasni za talasom novozaraženih, a skokovi dnevnog dijagrama umrlih su manji. Kao početak trećeg smrtonosnog talasa u Srbiji može se uzeti kraj septembra prošle godine, kada zvanično nije registrovan nijedan smrtni slučaj. To je bilo 16. dana nakon početka trećeg talasa novozaraženih. Međutim, maksimum prosečne vrednosti broja umrlih dnevno (posmatrane u intervalu od dve nedelje), poklapa se sa odgovarajućim maksimumom broja novozaraženih, što je, blago rečeno, neobično.

Taj treći talas smrtnih slučajeva trajao je duže od trećeg talasa novozaraženih. Opao je ispod 50 odsto maksimuma tek u drugoj polovini januara 2021. godine.

Ovaj tekući peti smrtonosni talas nikako da dospe do vrha. Ako se uzme da je krenuo 16. jula 2021. godine (19 dana nakon početka talasa novozaraženih, kada nije registrovan ni jedan smrtni slučaj), od tada on praktično stalno raste.

Tokom trećeg smrtonosnog talasa, od njegovog početka do trenutka kada je zvaničan broj umrlih u jednom danu opao na polovinu, registrovano je ukupno 3.022 smrtnih slučajeva.

U ovom petom talasu, do trećeg novembra ove godine, umrlo je 3.061 osoba iako opadanje broja umrlih u jednom danu praktično nije registrovano. Ono što ne sluti na dobro je činjenica da, zbog toga, ukupan broj smrtnih slučajeva raste krupnim koracima.

Sve dosadašnje prognoze su pale u vodu. Produženo trajanje gornjeg "platoa" (vrha talasa novozaraženih) implicira da će epidemiologija, kao specijalistička oblast medicine, hteli to epidemiolozi ili ne, morati da se pozabavi političkim i psihopatološkim aspektima epidemije.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.