Kud plovi ovaj brod...

Današnji ogroman protok informacija omogućio je prikaz pandemije u realnom vremenu ">(https://www.youtube.com/watch?v=NMre6IAAAiU). Ipak, ključna pitanja još uvek ostaju bez pouzdanih odgovora. Koliko je nedetektovanih slučajeva, koja je stvarna uloga asimptomatski zaraženih, koliko dugo traje infektivnost nakon nestajanja simptoma, ko i koliko rizikuje težak tok bolesti, kolika je stvarna stopa smrtnosti slučajeva? Podaci se prikupljaju i analiziraju, ali problem predstavlja ne samo njihova količina, nego i to što oni koji potiču iz različitih izvora (država) nisu direktno poredivi, zbog različitih metodologija klasifikovanja.

Ukupni brojevi zaraženih i umrlih su najznačajniji pokazatelji epidemije. Prognoza smrtonosnog bilansa epidemije zapravo predstavlja i prognozu trajanja. A ovim predviđanjem se u svetu bavi mnoštvo zdravstvenih institucija, ali i individua van zdravstva. U ozbiljnim državama formirani su posebni timovi koji se bave modeliranjem epidemije.

Institut za zdravstvenu metriku i evaluaciju (IHME) iz Vašingtona, koji se bavi istraživanjem (identifikovanjem i kvantifikovanjem) najvažnijih problema u oblasti zdravstva i procenom različitih strategija za njihovo rešavanje, razvio je program za prikaz „tri različita scenarija koja mogu da pomognu kreatorima politike da shvate kako različite političke odluke mogu uticati na putanju epidemije na njihovoj lokaciji“. Može da se bira prikaz koji se odnosi na određenu državu, kao i uporedna analiza više država. Punom linijom prikazuje se „izglađen“ (smoothed) dijagram dobijen na osnovu registrovanih (observed) podataka u izabranom vremenskom periodu. Data je takozvana „kotrljajuća“ srednja vrednost (rolling average) tokom sedam dana (smoothed data). Na ovaj dijagram se isprekidanom linijom nadovezuje prognoza koja može da obuhvati tri scenarija: najverovatniji (Current projection), najgori (Worst case) i optimistički, kada je primena maski usvojena u 95% slučajeva (Universal mascs).

Na slici je, kao primer, prikazan dijagram ukupnog broja umrlih u Ujedinjenom Kraljevstvu (https://covid19.healthdata.org/united-kingdom?view=total-deaths&tab=trend). Na osnovu oblika dijagrama, tokom dosadašnjeg trajanja epidemije u ovoj državi mogu da se izdvoje tri faze.

U prvoj fazi nagib krive se brzo povećavao (kao posledica povećanja dnevnog broja umrlih) sve do 21. aprila. Zatim se postepeno smanjivao tako da je dijagram skoro ušao u zasićenje (postao paralelan sa vremenskom osom). Druga faza je počela 9. septembra, dnevni broj umrlih je ponovo rastao, pa je nagib ovog dijagrama počeo da se povećava sve brže. To je trajalo do 25. novembra, kada je rast prestao i nagib počeo da opada. Međutim, ovo opadanje je kratko trajalo, jer je već 20 decembra otpočela treća faza, koja i danas traje.

Ono što je za ovu državu najznačajnije je da je dijagram definitivno (?) ušao u zasićenje, tako da sva tri scenarija budućeg toka epidemije daju bliske vrednosti. Poslednji unet registrovan podatak je od 11. aprila (149.636,12). Prema prognozi, taj broj će se do 1. avgusta povećati za oko 1.037 smrtnih slučajeva, što je ukupni porast za manje od 0,7 %.

Ujedinjeno Kraljevstvo je do sada imalo tri faze epidemije, a Srbija četiri.

Kao što je prikazano na slici, u prve dve faze dijagram se skoro približio stanju zasićenja, ali u trećoj nije bio ni blizu. Tada je 6. februara počela četvrta faza, koja i danas traje. Poslednji unet registrovan podatak je od 11. aprila (5.731,41). Prema najverovatnijoj prognozi očekuje se da broj umrlih do 1. avgusta poraste za oko 1.646 novih smrtnih slučajeva. Posmatran kao promena stanja od 11. aprila, taj porast je preko četrdeset puta veći nego u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Prema najgoroj prognozi, u Srbiji prvog avgusta može da bude i 8.185 umrlih ukupno.

Inače, ukupan broj registrovanih umrlih lica na milion stanovnika je 20. aprila u Srbiji bio 868, a u UK 1,867, i zbog toga bi svi mogli da budu zadovoljni. Ali, u Srbiji je tokom prvih 20 dana aprila zvanično registrovana smrt 38 osoba prosečno svakog dana, a Ujedinjenom Kraljevstvu 30, iako ima oko deset puta više stanovnika nego Srbija.

Broj umrlih dnevno je najbolji pokazatelj stanja epidemije. Da bi se omogućilo poređenje situacije u različitim zemljama, umesto ukupnih treba posmatrati brojeve umrlih na 100.000 stanovnika. Kao što slika pokazuje, Ujedinjeno Kraljevstvo je do sada je imalo tri vrha u dijagramu dnevnog broja umrlih (prikazan plavom bojom) a Srbija četiri (crvena boja). Od 13. marta 2021. do danas taj podatak je u Srbiji bio neprekidno veći nego u Velikoj Britaniji. „Kotrljajuća“ srednja vrednost tokom sedam dana bila je 11. aprila u Srbiji 0,43, a u Ujedinjenom Kraljevstvu 0,05.

Najverovatnije je da bi 16. juna, kada će broj umrlih na 100.000 stanovnika u UK najverovatnije da opadne na 0,00, ova vrednost u Srbiji opala na 0,11, a prvog avgusta na 0,03. To je više od dva smrtna slučaja dnevno. Ovaj program ne daje prognozu za dalje.

Toliko od matematike, što se tiče zvaničnih podataka. Vreme će pokazati ko su bolji prognozeri: matematičari ili političari.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji