Uzroke smrti u Srbiji da ne istražuju ministrovi puleni

Na slici su dati dijagrami koji pokazuju smrtonosni tok korone u Srbiji, zasnovani na zvaničnim podacima (koji se, inače, dostavljaju Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji).

Slično poput dijagrama ukupnog broja zaraženih, i dijagram ukupnog broja umrlih (prikazan crnom bojom) se, kao stepenicama, penje sve više. Svaki stepenik odgovara jednom talasu krive koja pokazuje broj umrlih dnevno (prikazane braon bojom). Prvi stepenik je bio u proleće, drugi u leto, a treći je počeo u jesen i trajao sve do 6. februara. Svaki je bio viši od prethodnog. Četvrti, označen crvenom bojom, krenuo je pre nego što se treći zaravnao (odnosno pre nego što je dnevni porast broja umrlih opao do nule).

Okruglim tačkama ljubičaste boje označeni su dani kada je talas dnevnog broja umrlih dostigao lokalni maksimum. Crvenim trouglovima označeni su dani kada je talas dostigao minimum. U prva dva talasa to su bile nule, a treći talas je 6. februara opao samo do 13, što je približno 19 % prethodnog maksimuma (69).

U ovom četvrtom talasu smrti, tokom 33. dana, zvanično je umrlo 508 osoba. To je za 114 odsto više nego u prvom talasu, koji je trajao do 22. maja (tokom prvih 78 dana epidemije umrlo je 237 osoba).

Početak nove kalendarske godine je period kada se sređuju raznovrsni statistički podaci koji se odnose na prethodnu godinu. Posebno interesovanje pobudili su izveštaji vezani za smrtnost u 2020. godini. Uobičajeno je da se prikaz daje po mesecima i ukupno. Pedantni Austrijanci evidenciju vode po kalendarskim nedeljama, kao što se to vidi na drugoj slici, na kojoj su prikazani dijagrami za 2019. i 2020. godinu (preuzeto sa stranice https://www.statistik.at/atlas/sterbefaelle/).

Uočava se da je krajem 2020. godine broj smrtnih slučajeva bio značajno veći nego u prethodnoj godini. Na osnovu datih podataka može da se izračuna ukupan broj registrovanih smrtnih slučajeva tokom četiri poslednje nedelje decembra meseca 2020. godine. Ako se od ove vrednosti (8.330) oduzme odgovarajuća prosečna vrednost za period od prethodne tri godine (5.578) dobija se razlika 2.752 koja je (na osnovu podataka sa stranice https://www.worldometers.info/coronavirus/country/austria/) veoma bliska broju slučajeva koji su u istom periodu pripisani koroni (2.684). U toku te četiri nedelje ukupan broj smrtnih slučajeva u Austriji od korone je povećan za 98 odsto.

Takvu analizu omogućuje Bečka škola. A u Srbiji je sasvim druga priča. Republički zavod za statistiku objavio je podatke o umrlim u Republici Srbiji za 2020. godinu (https://publikacije.stat.gov.rs/G2021/Pdf/G20211017.pdf). Podaci su sređeni prema mesecu registracije. Na osnovu godišnjih izveštaja za prethodne godine (https://www.stat.gov.rs/sr-latn/oblasti/stanovnistvo/rodjeni-i-umrli/) moguće je odrediti prosečne vrednosti za prethodnih pet godina. Na sledećoj slici prikazani su dijagrami umrlih mesečno tokom 2020. godine (obojeno crnom bojom), prosek ukupno umrlih mesečno u periodu 2015.-2019. godine (plavo) i umrlih mesečno od korone tokom 2020. godine (crveno).

Kao i u Austriji, a i širom Evrope, ova zima je, u poređenju sa prethodnim, bila katastrofalna. Broj umrlih samo u decembru bio je Srbiji više od dva puta veći nego ukupno do početka novembra. U odnosu na decembarski prosek u toku prethodnih pet godina, veći je za 7.110 smrtnih slučajeva. Toj razlici doprinosi i 1.607 smrtnih slučajeva od korone (što čini 9,3 procenta ukupnog broja). Postavlja se pitanje: zbog čega je u decembru umrlo preostalih 5.503 osoba. Da stvar bude još misterioznija, u julu mesecu dešavalo se nešto slično, samo u manjem obimu.

Uzrok smrti se mora da istraži, ali to ne treba prepustiti ministru i njegovim pulenima. Nikako! To moraju da istraže pravi lekari, doktori medicinskih nauka, oni čiji cilj nisu zvanja nego znanja.

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.