"ZBUNJUJU IONAKO SLUĐENI NAROD" Kućni test nije za kućnu upotrebu?

Profesor Medicinskog fakulteta, genetičar prof. dr Oliver Stojković kaže da ne vidi vezu pojavljivanja "kućnog testa" sa poskupljenjem PCR-a, da lično nije protiv upotrebe antigenskih testova za kućnu upotrebu, ali da ovaj test koji se pojavio u Srbiji izgleda nije takav.

- Ja nisam lično video uputstvo za upotrebu, međutim, pročitali su mi ga i u njemu zaista piše da ove testove uzimaju i sprovode medicinski radnici. Ne piše ono što je juče direktorka apotekarske ustanove Beograd rekla - da su to testovi koje može da uzima i sprovodi svaki laik. Piše tačno suprotno od toga. Ja mislim da ovi testovi imaju upotrebnu vrednost, moći će da ih koriste male lekarske ordinacije kojima dolaze pacijenti da se pregledaju na nešto, pa da im se uradi test kako biste znali da li da ga pustite unutra. Međutim, u tim ordinacijama rade ljudi koji imaju veštinu i znaju da ih koriste - rekao je Stojković.

Kako je rekao, nije protiv antigenskih testova za kućnu upotrebu, jer građani imaju prava da testiraju sebe po pouzdanim testovima, ali da mora da se zna o čemu se priča i kakvi su to testovi.

- Antigentski testovi još od maja meseca počeli da se proizvode i distribuiraju u svetu. Oni se često koriste za nekakve zatvorene sredine, kao što su starački domovi, to nisu baš bolnice, ali tu postoji nekakvo medicinsko osoblje koje je u stanju da taj test na pravilan način izvede. U novije vreme, od pre 3 dana, 15. decembra se u Americi pojavio test, njihova agencija za lekove je odobrila upotrebu nečega što je klasičan kućni test. To su oni testovi koje može da radi osoba koja nema medicinsko obrazovanje i da ga obavlja u kućnim uslovima - rekao je Sojković, i dodao:

- Razlike između tih testova koji su van klinike, ali u nekim opet kontrolisanim uslovima i ovih testova koji su baš u kućnim uslovima su u načinu uzimanja materijala. Materijal za antigenski test može biti onaj bris nosnog dela ždrela, gde se taj bris zavlači duboko u nosnu šupljinu, dodirujući ždrelo, a to je skroz pozadi, u dubini od 8 do 10 cm kod odrasle osobe. To nije nešto što bih ja preporučio ni sebi ili vama da radite nekome, ukoliko nemate veštinu. Mogu da se naprave i povrede. Pored tih testova postoji i bris nosa gde se bris zavlači 2,3 cm, testovi pljuvačke, i ispljuvka. Ti drugi testovi iz nosa, pljuvačke i sputuma odnosno ispljuvka se jednostavnije uzima i to može da uzme osoba koja nema medicinsko znanje - rekao je dr Stojković.

Specijalista za plućne bolesti u penziji, primarijus dr Slavica Plavšić za Direktno.rs kaže da je iz medija saznala o ovom "kućnom testu" i da je njegovom pojavom, koja se poklapa sa poskupljenjem PCR testiranja prilično iznenađena!

- Bukvalno je došao niotkud, iz Južne Koreje, pouzdanost je 98 odsto. Ne znam da u medicini postoji ijedan test, ijedna analiza čija je pouzdanost 98 odsto, čak i za PCR je 97, 96 odsto. Prosto je neverovatno odakle se pojavio i odakle sad te informacije o njemu. Trenutak je slučajno pogođen da bi se umanjile reakcije na poskupljenje PCR testa i da se kao i obično, zamuti voda - smatra dr Plavšić.

Na pitanje kako će sada ljudi sami sebe testirati, da li im za to treba neko medicinsko znanje, dr Plavšić kaže da se podrazumeva da treba, jer testiranje uopšte nije jednostavan proces. 

- Cela ta situacija je još jedan od bezbroj primera kojima se, ionako sluđeni narod zbunjuje, i kojima se izbija novac na svakom koraku iz džepa, a koji ionako nema. Naravno da je potrebno medicinsko znanje za testiranje, treba jako duboko da se uđe tim štapićem u deo nosa i grla, to je jako teško i zdravstvenim radnicima, nije prijatno, izaziva nagon za povraćanjem, ali tako mora. Meni nije jasno kako će to ljudi sami sebi da odrade i šta će, na kraju krajeva ljudi da rade kada dobiju taj pozitivan ili negativan test? Ako je negativan, jedino vidim malo olakšanje što će se možda psihički malo smiriti, naravno, ukoliko poveruju u njega - ističe dr Plavšić, i pita se kome će taj test biti validan, ko će ga priznati, kako će se dokazati nekome u ambulanti da je pozitivan, otkud će se znati da je baš taj test te osobe?