TAKTIKA ILI STRATEGIJA Kako preživeti do vakcine?

Ko o čemu, oni pričaju o nastojanju da se zaravna takozvana epidemiloške kriva (u Srbiji poznata pod nazivom "broj pozitivnih lica za dati datum"). Štablije ne shvataju da je to zaravnjanje u stvari predmet taktike borbe protiv zaraze.

Predupređivanje "pucanja" zdravstvenog sistema sa ciljem da se izbegne povećanje smrtnosti koje se, neizbežno, dešava u tom slučaju, jer oboleli umiru čekajući da budu primljeni u bolnicu (kako neki mediji obaveštavaju, to je upravo slučaj u Srbiji). Pored toga, ne spominje se činjenica da se spuštanjem maksimuma (vrha) krive njenim "istezanjem", produžuje trajanje pošasti. U načelu, to možda i može da se prihvati, ako se pritom prenebregnu neke stvari.

Naime, ta slikovita priča, koja se vrti po internetu, a preuzeta je iz matematičke teorije verovatnoće, zasnovana je na pretpostavci da je površina ispod zvonaste krive konstantna. Kada je epidemija u pitanju, ta površina predstavlja ukupan broj zaraženih. A on se ne zna. Niti može da se zna, kada je, kao u ovom slučaju, u pitanju novi virus. Sve u svemu, lepo zvuči, ali...

Strateški cilj borbe sa virusom je (u ovom trenutku, kada još uvek nema ni pouzdanog leka ni vakcine na raspolaganju) izbegavanje njegove eskalacije. A tu, sve što je učinjeno, učinjeno je naopako. Početkom juna član kriznog štaba je izjavio da je kraj epidemije (u čast tog događaja odigran je "večiti derbi", održavani su propagandni skupovi, pa onda izbori...). Jednom rečju, svirano je povlačenje, iako je neprijateljska horda harala po Srbiji. Jer do tog trenutka epidemiološka kriva nije opala do nule, ni jednom. (A na osnovu dešavanja u Kini moglo je da se sagleda da i nakon šest meseci ona nije trajno na nuli, nego "osciluje" iznad nule. Kina još uvek nije proglasila kraj pandemije, iako je još krajem maja bilo dana kada u ovoj zemlji nije registrovan ni jedan jedini novi slučaj zaraze.)

Kao vrhunac svega, pomenuti štablija je za svoje "zasluge" nagrađen ordenom (koji je primio u trenutku kada je broj novozaraženih postao nekoliko hiljada puta veći nego onog dana kada je preuzeo na sebe da proglasi pobedu u ratu sa virusom). Igrale se delije... Ko kolo vodi, zna se.

Epidemija, posmatrana kao proces, može da se predstavi kao dinamički sistem tipa "ulaz - izlaz", za koji važi poznati fizički zakon "konzervacije" iliti održanja. Pojednostavljeno, on može da se izrazi u obliku: "sve što uđe, mora da izađe". Ulaz su "zaražene" (Confirmed), a izlaz "izlečene" (Recovered) i "umrle" (Deaths) osobe.

Unutar sistema postoji još jedna karakteristična veličina: "aktivni slučajevi", odnosno bolesnici (Active Cases). Između ovih veličina važi jednostavna veza: Total Cases = Active Cases + Total Recovered + Total Deaths.

U okviru aktivnih slučajeva postoji podkategorija "hospitalizovani" (Hospitalized Patients), a u okviru njih "kritični" (Serous) slučajevi. To je sve o čemu strategija treba da vodi računa. Ostalo je stvar taktike.

Osnovni tokovi podataka mogu da se predstave dijagramom prikazanim na slici.

Proces traje i to otežava analizu i predviđanje budućeg toka. Pojednostavljeno, trajanje procesa može da se modeluje kao "kašnjenje u prenosu". Označeno je krugovima. Kada su u pitanju smrtni slučajevi, prema izjavi pomenutog člana štaba, kašnjenje je tri do četiri nedelje. Nije naveo odakle je taj podatak. Trajanje bolesti do oporavka nije spomenuo. U svetu ovakvi podaci variraju od studije do studije.

Prikazanim modelom nisu obuhvaćena lica koja su "negativna", ali postoji (opravdana) sumnja da su možda zaražena, pa im je određen period samoizolacije. To je priča za sebe.

Belom bojom označeni su podaci o kojima ministarstvo za zdravlje Republike Srbije daje zvanična saopštenja. Na osnovu dnevnih podataka o broju potvrđenih slučajeva zaraze dobija se, sabiranjem, podatak o ukupnom broju zaraženih (potvrđenih slučajeva).

Sivom bojom označeni su tokovi i podaci koji se ne pominju u saopštenjima ministarstva zdravlja Srbije: ukupan broj aktivnih i ukupan broj izlečenih slučajeva. Saopštava se koliko je pacijenata hospitalizovano ukupno, ali ne i koliko je od toga novih, a koliko otpušteno iz bolnice (što samo po sebi ne znači da je postupak oporavka uspešno završen). Daje se i podatak o broju kritičnih slučajeva, ali bez podataka o dnevnim promenama.

Hrvatska uredno objavljuje koliko je trenutno ukupno aktivnih slučajeva, koliko se osoba ukupno oporavilo, a koliko u poslednja 24 sata, kao i koliko je trenutno osoba u samoizolaciji. Slovenci su još potpuniji u svojim izveštajima. Na početku prve stranice sajta https://covid-19.sledilnik.org/ prikazano je šest informacionih polja, u kojima je ukupno 23 podataka. Praktično tri puta više nego što ministarstvo zdravlja Srbija daje u svojim informacijama.

Na portalu https://www.worldometers.info/coronavirus/ odnos novih potvrđenih (New Cases) i novih oporavljenih slučajeva (New Recoveries) koristi se kao pokazatelj stanja epidemije. Ako je broj novih slučajeva manji od dnevnog broja oporavljenih, zaraza "usporava" svoje širenje. Na slici je prikazano kako se proces odvijao u Austriji.

Kada je epidemija krenula, "kriva oporavka" (označena ružičastom bojom) je po prirodi stvari "kasnila" za epidemiološkom (označena crnom bojom). Krajem marta, nakon dostizanja kulminacije širenja zaraze, epidemiološka kriva je počela da opada i "podvlači" se ispod krive koja predstavlja dnevni "priraštaj" broja izlečenih. Nažalost, krajem leta, ponovio se isti scenario, samo skoro deset puta intenzivnije. Po svemu sudeći, maksimum krize je u Austriji prošao 18. novembra.

Onako, "od oka", kašnjenje 18 (plus minus tri dana).

Nažalost, mali broj država prikazuje dijagram poput ovog. U Evropi samo 11 ukupno. A Srbija, naravno, nije među njima. Ona je na 38-om mestu liste po ukupnom broju zaraženih. Po broju novih slučajeva na milion stanovnika izgubila je vodeću poziciju. Pretekle su je Turska i Litvanija.

Vlast u Srbiji trenutno ima preča posla. Biznis sa vakcinama.

Pitanje "Kada će vakcina stići u Srbiju?" je u ovom trenutku retoričko. Pravo pitanje je "Kako preživeti do vakcine?"

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji.