NEMA KADROVA Jedan doktor pokriva 40 odsto više građana nego što je propisano

Kako se navodi u Analizi zdravstvenog stanja građana Novog Sada za 2019. godinu, u 16 državnih zdravstvenih ustanova u Novom Sadu zaposleno je 7.565 radnika, dok je u godini pre toga taj broj iznosio 7.485. Od ukupnog broja zaposlenih 5.979 su zdravstveni radnici, a 1.586 nezdravstveni. Zdravstvenu zaštitu u 2019. godini pružalo je 1.544 lekara (77,2 odsto specijalisti), 113 stomatologa i 34 farmaceuta.

Iako se broj zaposlenih povećao za 134 radnika, broj zdravstvenih radnika sa visokom stručnom spremom se smanjio za 47.

Nedovoljno kadrova je, navodi se u Analizi Instituta za javno zdravlje Vojvodine, u službi za zdravstvenu zaštitu odraslog stanovništva, radnika, predškolske i školske dece, kao i u polivalentnoj patronaži.

Bolnički kapaciteti dovoljni - u normalnim uslovima

Ukupno korišćeni bolnički posteljni kapaciteti iznose 2.616 postelja, dok je dostupan broj postelja u Novom Sadu 2.693. Bolnički kapaciteti u glavnom gradu Vojvodine smeštaju pacijente iz cele pokrajine, pa iako su u 2019. godini bili dovoljni, suočeni sa epidemijom virusa korona oni su ovih dana u potpunosti iskorišćeni.

U toku prošle godine u stacionarnim zdravstvenim ustanovama u Novom Sadu na lečenju je bilo 84.309 pacijenata koji su se, u proseku, zadržavali sedam dana. U svim stacionarnim ustanovama na 100 postelja je prosečno obezbeđeno 32 lekara i 95 medicinskih sestara.

Vodeći uzroci hospitalizacije među Novosađanima su tumori (15,9 odsto), bolesti sistema krvotoka (11,4 odsto), trudnoća i rađanje (10,6 odsto), bolesti sistema za varenje (8,5 odsto), i bolesti mišićno-koštanog sistema (7,4 odsto).

Jedan lekar na više od 2.600 Novosađana

U službi opšte medicine je u toku 2019. godine bilo zaposleno 109 lekara i 121 radnik sa višom i stručnom spremom, čime je postignuta pokrivenost jednog lekara na prosečno 2.693 stanovnika Novog Sada, što ukazuje na nedostatak kadra.

Ovo je i drastična promena u odnosu na podatke za 2018. godinu, kada je ta razmera iznosila jedan lekar na 1.800 Novosađana.

Prošle godine epidemiološka situacija u Novom Sadu bila je uobičajena, navodi se u analizi. Crevne zarazne bolesti učestvovale su u strukturi zaražavanja sa 46 odsto.

Seksualno prenosive bolesti i dalje ostaju značajno prisutne i realno je pretpostaviti da je broj obolelih veći u odnosu na registrovani broj, delom kao posledica karakteristika ovih bolesti i stigmatizacije.

U 2019. godini broj HIV pozitivnih osoba je iznosio sedam, odnosno bio je dva i po puta manji u odnosu na prethodnu godinu u kojoj je registrovan najveći broj obolelih od uspostavljanja nadzora.

Zabrinjava pad obuhvata imunizacijom MMR vakcinom što je dovelo do pojave epidemije morbila 2017. i 2018. godine, kao i do pojave pet slučajeva oboljenja na teritoriji Novog Sada tokom 2019. godine. Obuhvat MMR vakcinom u 2019. godini bio je 81 odsto, što je za pet odsto manje nego registrovani obuhvat u 2018, a za 14 odsto manje nego što je epidemiološki cilj.

Raniji zastoji u centralizovanom snabdevanju vakcina u Novom Sadu, kao i u čitavoj zemlji, uzrokovali su prekide u sprovođenju obavezne sistematske imunizacije, što je moglo uticati na gubitak poverenja roditelja i sistem imunizacije i negativno se odraziti na ostvareni niži obuhvat imunizacijom i u 2019. godini. Padu obuhvata imunizacijom verovatno je doprinelo i odbijanje imunizacije i neodazivanje na vakcinaciju pod uticajem sve intenzivnije antivakcinalne kampanje.

S druge strane, obuhvat imunizacije protiv gripa je u rastu. U 2019. godini je u Novom Sadu i Sremskim Karlovcima protiv gripa vakcinisano 16.643 osobe, što je za 61 odsto više nego u prethodnoj godini. Najveći broj vakcinisanih je u uzrastu starijih od 65 godina, dok je imunizaciju protiv gripa primilo i 39 dece.

Starenje stanovništva i vodeći uzroci smrtnosti

Prosečna starost stanovništva Novog Sada je 40,7 godina i izraženo je starenje stanovništva. U 2018. godini, prosečna starost je bila 40,6 godina. S obzirom na izrazito starenje stanovništva i veliko učešće starih u ukupnoj strukturi stanovništva Novog Sada, neophodno je veće angažovanje društva za brigu o starima kroz aktivnosti socijalne i zdravstvene zaštite, zaključuje se u izveštaju.

Vodeći uzroci smrtnosti su hronične nezarazne bolesti (kardiovaskularne bolesti, tumori, bolesti sistema za disanje i bolesti sistema za varenje). Vodeći uzroci smrti van bolnica su bolesti sistema za disanje, krvotoka, mišićno-koštanog sistema i duševni i poremećaji ponašanja.

U vodeće uzroke obolevanja i umiranja stanovništva Novog Sada spadaju masovne nezarazne bolesti. U osnovi svih ovih bolesti su dugotrajno prisustvo faktora rizika, štetne navike i ponašanja (nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, pušenje, gojaznost).

Mentalno zdravlje Novosađana ugroženo

Najveća prosečna dužina hospitalizacije beleži se kod duševnih poremećaja i poremećaja ponašanja (27,3 dana) i bolesti nervnog sistema (10,6 dana). Tokom 2019. godine od duševnih poremećaja u Novom Sadu su lečene 1.682 osobe, a preminulo je 11 osoba.

S obzirom na to da su se među vodećim dijagnozama izdvojili i duševni poremećaji i poremećaji ponašanja, potrebno je obratiti posebnu pažnju na prepoznavanje mentalnih poremećaja, jer mentalni poremećaji utiču na funkcionisanje i uzrokuju emocionalnu patnju, smanjenje kvaliteta života, otuđenost, stigmu i diskriminaciju.