POPLAVA LUPETANJA Profesor: Plakaću sutra

Epidemija je počela u Kini, po nekima pre okruglo godinu dana. Ubrzo je uočeno da dijagram ukupnog broja obolelih liči na, sada već čuvenu, zvonastu krivu koju nazivaju Gausovom. O tome ovih dana pišu čak i "ugledni naučni časopisi" Kurir i Informer. A oni se pozivaju na "eksperte" iz novoniklih visokoobrazovnih ustanova. Ono što se eventualno, samo uzgred, napominje je da je ta kriva simetrična, a ova "epidemijska" nije. Taj problem "struka" prevazilazi tako što se, nakon što prognoza omane, dodaju najnoviji podaci, potom obrađuju na "već proveren" način i daje nova prognoza. Sve po ugledu na vremensku prognazu. I naravno, uz "samokritičnu" napomenu u stilu "može da bidne, ali ne mora da znači".

I naravno, sve prognoze padaju u vodu. Ali, to prognozere ne pogađa. Kao da ništa nije bilo, sledi novo predviđanje. Jer "Epidemije poštuju matematička pravila te su brojni matematičari i stručnjaci za podatke širom sveta svojim modelima pokazivali prilično tačne projekcije toka i kraja epidemije". Istina je, u stvari, drugačija. Epidemija ne poštuje nikakva pravila nego sledi zakone fizike na kojima se biohemija zasniva (a tu se već samo mali broj ljudi snalazi). Ali i to važi samo dok se ne umešaju ljudi, tačnije politika i biznis. Tada proradi entropija, a ona teži haosu. Rezultati su za narod katastrofalni.

Pošteno govoreći, taj pristup sa "llivajućom korekcijom", u načelu pruža mogućnost za neko kratkoročno sagledavanje, ali tek u silaznom delu krive (kada ona prođe lokalni maksimum). Za to nije potreban računar. Dovoljna je i "slobodna umetnička ruka". Na slici je dat primer takvog predviđanja toka epidemije u Srbiji. Zapravo, dat je mogući izgled dijagrama, da se u noći između petog i šesto juna nije desio "kvantni skok" za 4.052 prezdravela slučaja.

Sve u svemu, jedno je već krajem maja bilo sigurno. Nije bilo nikakve šanse da se epitemija završi do početka izbora.

Ovih dana pojavio se još jedan biser razotkrivača zavera. Sagledan je krucijalni dokaz "korona prevare" u kojoj je unapred isplanirano da se sve dešava u pravilnim ciklusima koji se smenjuju u intervalima od 51-og dana. Do sada postoji pet ciklusa, počevši od 15. marta. To što je (zvanično) prvi slučaj registrovan 6. marta je nevažno. Jer priča je namenjena retardima. Ipak, valja se podsetiti kako se epidemija odvijala.

Moglo bi da se kaže da su do sada u Srbiji registrovana tri ciklusa, iliti tri "neprijateljske ofanzive" u ovom ratu sa virusom. Dan kada je, tokom prve ofanzive, registrovan prvi vrh dnevnog priraštaja broja zaraženih (matematičari bi rekli: lokalni maksimum) bio je 42. po redu od kako je korona ušla u Srbiju. Nakon dostignutog broja od 445 novih potvrđenih slučajeva u jednom danu, priraštaj se smanjivao, da bi 88. dana (1. juna) bio registrovan njegov prvi lokalni minimum (18).

Može da se smatra da je tada počela druga ofanziva. Priraštaj je rastao 55 dana, (sve do 26. jula, 143. dan), kada je registrovan drugi lokalni maksimum (467). Potom su dnevni priraštaji broja zaraženih ponovo opadali, do 14. septembra (193. dan) kada je registrovan drugi lokalni minimum (29), odnosno završetak drugog ofanzive. A zatim se scenario ponavlja.

Prolećna ofanziva je trajala 88 dana, a letnja 105. Iako je 11. novembra registrovan (do sada) najveći priraštaj broja zaraženih u Srbiji (3.536), u ovom trenutku (251. dan) ne može da se kaže da li je to treći lokalni maksimum. Uzlazni deo jesenje ofanzive traje već 58 dana. A dokle će, ne zna se.

Treba uočiti da je tokom dosadašnjeg dela treće ofanzive iz stroja izbačeno (zaraženo) više osoba nego što je u zbiru prve dve ofanzive. A treba imati u vidu da su tokom one prve, prolećne, svi oldtajmeri zatvoreni (kobajagi zbog brige za njih) u skloništa (stanove), bez rezervi hrane, lekova, nege, šetnje... I tako više od pedeset dana, dok su vojska i policija trenirali strogoću. Da nije bilo mladih iz komšiluka, ko zna šta bi bilo. Ne mislim na SNS penzionere. Njih je trebalo održavati do izbora. Kasnije je prvorođeni shvatio da nije važno ko za kog glasa, nego ko broji glasove. I ukinuo karantin, da bi zahuktao kampanju "prsa u prsa". Posledice s poznate. Tada je krenula druga ofanziva.

Treća ofanziva je, kao prva ljubav, "došla tiho, nezvana, sama", a onda podivljala. Za laike neočekivano. A ON deli ordenje.

Ovih dana osvanula je izjava "misis lapsus" da je zaraženih pet do deset puta više od broja potvrđenih slučajeva. Neki bi rekli "dobro jutro Kolumbo". Još sredinom marta mediji su zabeležili klovnovsku izjavu "Pazite, da nemamo test, mi ne bi ni znali da je epidemija!". Bila je potom poplava lupetanja. Ni preCednik nije odoleo tom izazovu. Masku i dalje ne nosi (na pogrebu u Crnoj Gori odigrao je iznuđen potez), ali se svake nedelje testira. Ne znam da li mu je to u opisu radnog mesta, ili, kao sav običan svet, i on plaća 6.000 dinara za testiranje na lični zahtev.

Inače, prema današnjem izveštaju, zvanični podatak o smrtnosti se smanjio na 1,37%. I, po svemu sudeći, smanjivaće se još. Osim ako opet ne krene mašina za šišanje.

I'll Cry Tomorrow!

Petar Bošnjaković, doktor tehničkih nauka, profesor u penziji